После веома успешне 2011. године за бугарски филм у којој су домаћа остварења освојила рекордан број гледалаца, још у првом месецу 2012. појавио се нови наслов. 16. јануара одржана је премијера играног филма „Цахес“ редитеља Анрија Кулева који је пре свега познат као аутор цртаних филмова. Од 20. јануара „Цахес“ се приказује у биоскопима. Филм је у жанру фантазије и представља романтичну бајку инспирисану приповеткама најпознатијег представника немачког романтизма Ернста Хофмана. У ужурбаној свакодневици савременог града Анри Кулев вешто преплиће прошлост и садашњост, стварност и фикцију‚ откривајући гледаоцу један паралелни свет, у којем живе виле и велики магови. Јунаци филма „Цахес“ су час у прошлости, час у садашњости, час у видљивом, час у имагинарном свету, што ствара бројне комичне ситуације и наводи на размишљања о вредностима и смислу живота. У фантастичној филмској причи Анрија Кулева учествују афирмисани и млади бугарски глумци.
*
Гледаоци у САД и Канади изабрали су холивудску звезду бугарског порекла Нину Добрев за најбољу глумицу у телевизијској драми. 23-годишња лепотица глуми девојку заљубљену у два вампира. Реч је о популарној америчкој тинејџерској хорор серији „Вампирски дневници“ која је стекла култни статус међу млађим генерацијама. Последњих година Нина Добрев је освојила још три награде младе публике у Северној Америци. 2010. проглашена је за звезду у успону, као и за најбољу глумицу у научно-фантастичном филму. Ова друга награда припала јој је и прошле године. Нина Добрев је рођена у Софији, али од своје друге године живи у Канади и САД. Од јануара 2012. њени фанови ће моћи поново да виде своју омиљену глумицу у другој сезони хит серије „Вампирски дневници“.
*
Недавно је у Државној агенцији архива у Софији отворена занимљива изложба под насловом „Бугарски корени Дилме Русеф“. Кроз документе и фотографије експозиција прича о бугарским прецима председнице Бразила. У њу су укључени и предмети које је она поклонила граду Габрову, у северној Бугарској, одакле потиче породица Петра Русева - оца Дилме Русеф. Главни организатор изложбе је истраживач Красимира Чолакова из Регионалног историјског музеја у Габрову која је проучила родослов фамилије Петра Русева. Породица је настала 1700. године, а њен родоначелник је Русчо Русев из габровског села Цуцомани које је данас део једне од градских четврти Габрова. У прошлости су многи чланови породице Русев емигрирали у Велику Британију, Немачку, Италију, САД, Бразил, при чему нису променили породично презиме Русев. На изложби је први пут приказана слика најстарије куће фамилије код Габрова која је сачувана до данас. У њој живе далеки рођаци бразилске председнице Дилме Русеф. Породица Русеви дала је Бугарској неколико истакнутих личности. Међу њима је ген. Руси Русев – министар рата у периоду 1943-44. године. Одлуком Народног суда осуђен је на смрт и стрељан 1945. године, након успостављања просовјетског режима у Бугарској. Зато су сви подаци и документи везани за личност ген. Русева избрисани. Међутим, експерти Војно-историјског музеја у Великом Трнову пронашли су једну слику ген. Русева која је приказана у експозицији. Он је стриц председнице Дилме Русеф. Отац генерала Русева - Христо Русев био је градоначелник Габрова. Рођака председнице Бразила је такође прва жена градоначелник у Бугарској после Другог светског рата Петрана Атанасова-Русева. На изложби „Бугарски корени Дилме Русеф“ може се видети и дневник велике бугарске песникиње Елисавете Багрјане у којем прича о свом гостовању код старог пријатеља Петра Русева у Бразилу.
*
Пловдив чије је древно име Филипополис, један је од најстаријих градова у Европи, а античко позориште је његов неизоставни симбол. Идеја новог градоначелника Пловдива је да се древне катакомбе испод позоришта претворе у музеј да би се уклопиле у физиономију савременог града. За пројектовање сале предвиђено је 40 хиљада евра из општинског буџета. Посетиоци музеја ће бити у прилици да се упознају са историјом амфитеатра и његовом наменом данас. Катакомбе испод Пловдива високе су три метра и идеално су место за музеј. У њему ће се нудити и туристичке руте, а туристе ће привлачити и пригодне музејске колекције. Општина Пловдив издвојила је 50 хиљада евра за расвету античког позоришта и изградњу лифта за сценску опрему и реквизите. Данас се на сцени амфитеатра одржавају музичке и позоришне представе и концерти. Пловдив ће конкурисати и за додатну финансијску подршку из средстава програма „Лепа Бугарска“ у износу од 150 хиљада евра.
Уредила: Марија Димитрова
Превела: Марина Бекријева
