Упркос кризи која је најтеже погодила сектор некретнина и 2011. г. закључени су послови великих вредности. И док се свет припремао за други талас рецесије, Руси су забележили неколико рекорда на тржишту некретнина. Најскупље некретнине које су продате прошле године лоциране су у САД, а најактивнији купци били су руски олигарси. Прво место на ранг листи Топ 10 најскупље продатих некретнина заузима, наравно, Рус – милијардер Юриј Милнер који је за рекордних 100 милиона долара купио луксузно имање у Силиконској долини. Правом атракцијом на тржишту некретнина у 2011. г. сматрао се посао о купопродаји најскупље куће у Великој Британији, недалеко од Лондона - "Park Place". Она је стара 300 година. Међу најатрактивнијим понудама на тржишту некретнина је и ова о продаји станице за свемирска истраживања "Џејмсбург" /Jamesburg Earth Station/ која је способна са преживи нуклеарни напад. Најбогатији бизнисмен у Хонг Конгу, милијардер Ченг Ју-Тунг је тотално променио своју стратегију тако што је протекле године продавао злато, а куповао огромну количину некретнина.
Где смо ми?
Основна особина домаћег тржишта некретнина прошле године била је одсуство интересовања од стране великих актера. Највећи посао био је тај о продаји шопинг мола Mall of Sofia који је по други пут променио свог власника. Према званичним информацијама он је за 100 милиона евра продат Рокфелер групи /Rockefeller Group/. Године 2011. вредност инвестиционог тржишта у Бугарској достигла је скоро 200 милиона евра, при чему само ова продаја чини половину њега. Ипак, у поређењу са претходне две године то је знак да инвеститори показују интересовање за улагање у пословне некретнине. Нови актери на том тржишту су банке. Оне су почеле да продају некретнине под хипотеком компанија које су пале под стечај. На тржишту некретнина појавио се још један нови актер – Национална агенција за приходе која обећава пет пута јефтинију некретнину од оне на слободном тржишту.
Друга тенденција која се запажа на домаћем тржишту некретнина јесте његова диференцијација. Брокери за некретнине говоре о буму потражње за луксузним становима у строгом центру наше престонице, у рејону тзв. Докторске баште. Што се те некретнине тиче, забележено је повећање цена за скоро 4%. У исто време највише је потенцијалних купаца јефтиних некретнина у удаљенијим насељима Софије, али са добром инфраструктуром. Ту је и понуда већа.
Бугари подижу новац из банака и улажу га у некретнине. Последња три месеца то је хит на тржишту. Који су разлози за то? Страховања о будућности евра, очекивана висока инфлација, нестабилна ситуација у многим европским земљама. Бугари држе велике своте новца на рачунима код банака у нашој земљи – укупан износ новца на банкарским рачунима достигао је рекордних 30 милијарди лева /око 15 милијарди евра/. Према подацима БНБ, укупан износ депозита грађана и новца корпоративних клијената премашује 58 милијарди лева /око 29 милијарди евра/. Иако депозити доносе добре приходе од камата, Бугари су почели да слободни капитал преусмеравају са банака на непокретности. Бугари су снажно забринути због ситуације у ЕУ и пада неких валута, њихов конзерватизам је поново надвладао и они су се опет вратили старом, добро испробаном облику улагања – у некретнине. Подизање новца са банкарских рачуна и куповина непокретне имовине представља нови тренд који се не сме запостављати. Јер према подацима различитих агенција удео трансфера те врсте достигао је већ скоро 20% укупног броја остварених послова. А за Бугаре такве инвестиције у несигурна времена су сигурно сидро. Тим пре што је у питању једна национална особина. Јер 70% укупног богатства Бугара чине стамбене некретнине.
Интересовање великих инвеститора који траже уносне некретнине изазвано је и условима на тржишту код нас. Јер је криза довела до пада цена непокретне имовине, понуде су све атрактивније, а камате на кредите - прихватљиве за домаће тржиште. Најпривлачнији за стране инвеститоре код нас су приходи од издавања пословних некретнина, показује последња ранг листа британског листа "Дејли телеграф". Тако се Софија попела на престижно 17. место, након што је "победила" чак и легендарни Париз.
Аутор: Тања Харизанова
Превод: Албена Џерманова
