Шестомесечни мораторијум на истраживање и вађење гаса из шкриљаца помоћу хидрауличног ломљења познатог још као фракинг технологија, све док се не изврше одговарајуће законске измене којима да буде предвиђена и еколошка процена ризика. Ову одлуку је донео парламентарни одбор за економску политику, енергетику и туризам након што су противници коришћења те технологије изашли на улице у 12 бугарских градова. Представници еколошких организација сматрају да ће истражно бушење довести до загађења подземних вода отровним хемикалијама. Протестни талас против намера америчке нафтне компаније "Шеврон" да истражује гас у бугарским шкриљцима на североистоку земље постаје све већи. Недавно је Бугарска Бриселу упутила упит о томе да ли је еколошка процена ризика обавезна приликом спровођења сличних испитивања, а одговор Европске комисије је гласио да свака земља сама одлучује да ли је таква процена потребна. Према заменику председника одбора Валентину Николову када је реч о вађењу гаса из шкриљаца у Закону о гасу има пропуста и потребно је да се ти пропусти исправе.
Према подацима социолошког истраживања спроведеног по налогу Министарства економије у јануару ове године, 75 одсто испитаника није против експлоатације шкриљног гаса под условом да су испоштовани прописи о заштити животне средине. Скоро 60 одсто испитаних сматра да уколико у земљи постоје резерве шкриљног гаса, онда би требало да Влада дозволи њихово вађење, уз гарантовање заштите животне средине у региону. Ставови бугарских грађана који су за или против истраживања и вађења шкриљног гаса уско су повезани са очекивањима конкретне користи. Као најзначајнији ефекти издвајају се прогнозе о отварању нових високо плаћених радних места, постизању нижих цена "плавог горива" захваљујући производњи гаса у земљи и смањењу зависности Бугарске од увозних енергената. Главни закључак тог истраживања јесте озбиљни недостатак информација у вези са темом о истраживању и вађењу гаса из шкриљаца што изазива висок степен забринутости међу становницима.
"Не желим да ме терете да нисам искористио могућност експлоатације шкриљног гаса из незнања и страха", коментарисао је одлуку одбора министар економије Трајчо Трајков. По њему свака крајња позиција је својеврсни екстремизам. Текстове које је одбор усвојио у вези са забраном експлоатације налазишта шкриљног гаса на било који начин, министар Трајков је упоредио са методама мафије – "метак у срце, метак у главу, а на крају следи и одрубљивање главе". Трајчо Трајков не мисли да је шкриљни гас "небеска мана", али упркос томе предлаже да се не доносе крајње одлуке о том проблему, већ да се створи специјална комисија која ће извршити експертску и научну процену. По речима министра Трајкова протести које су иницирале еколошке организације против вађења шкриљног гаса нису "спонтано настала кампања". Према стручњацима одбора одлуке о мораторијуму на истраживања и вађење гаса из шкриљаца су преурањене, јер се тема и даље разматра у светским размерама.
После одлуке одбора за економију мораторијум се очекује да уђе у парламентарну процедуру у среду, 18. јануара. За оне који не поштују мораторијум предвиђена је и новчана казна у висини од 100 милиона лева (50 милиона евра).
Очекује се да до краја године и ЕК изнесе свој став по том питању. Поготово ако ће већ почетком 2012. године Европска комисија представити своје истраживање о шкриљном гасу у Европи. Према европском комесару за енергетику Гинтеру Етингеру производња плавог горива је већ почела да мења светско тржиште гаса. Према подацима Међународне енергетске агенције резерве шкриљног гаса у Европи износе 16 трилиона кубних метара, а највеће су оне у Пољској. Прогнозе експерата у бранши су да ће 2030. године глобална производња нетрадиционалног гаса достићи 40 одсто укупне проиводње. У случају да је тачна информација да се на територији Бугарске налази 1 трилион кубних метара шкриљног гаса, то значи да земља има реалне шансе да драстично смањи своју зависност од руског плавог горива.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
