Да ли су сви Бугари једнаки када траже посао? Одговор на ово питање даје истраживање Института за отворено друштво као партнер у пројекту "Једнакост – пут ка прогресу". Остали учесници у њему су Министарство рада и социјалне политике и Комисија за заштиту од дискриминације.
Истраживање обухвата 1.200 људи у целој земљи, при чему је допунски испитано 400 особа из етничких насеља, као и 400 Бугара са физичким манама, наводи Марија Методијева, програмски директор Отвореног друштва. Циљ је била истражити расположење јавности када је у питању реализација на тржишту рада а према пет показатеља: старост, физичке мане, етничка припадност, религија и сексуална оријентација.
"Главни закључак је да су физичке мане основно ограничење приликом запошљавања – констатује Марија Методијева. - Затим долазе старост и етничка припадност. Скоро две трећине Рома и 28% људи са хендикепом тврде да нису добили посао управо због етничке припадности или неке физичке мане. Најпогођеније старосне групе на тржишту рада су млади људи од 18 до 23 године старости и они од 46 до 60 година. Сваки четврти испитаник из тих старосних група признаје да је осетио негативан однос друштва и посебно послодаваца због свог узраста. Тј., важно је рећи да на тржишту рада постоје социјалне разлике и да је то сасвим природна ствар."
Често пута најмлађима се нуде позиције без формалних уговора, наставља Марија Методијева. То је потврдило око 37,5% испитаних омладинаца. Тешко налазе посао и људи старији од 45 година или у претпензионом узрасту. Нешто изнад 36% сматра да се жене запошљавају теже од мушкараца. Око 60% Рома изјављује да им је отказан рад због етничке припадности. Удео запослених који су закључили уговор о раду је највећи међу Бугарима, следе бугарски Турци и најзад долазе Роми са тек 54% анкетираних.
Образовање међутим има највећи утицај приликом запошљавања одређене особе, стоји у истраживању. Већи степен образовања гарантија је веће заузетости па и плате.
"Наше истраживање је показало да је запосленост особа које су похађале само ниже разреде основне школе веома ниска, свега 16% - каже Марија Методијева. - Код оних са основним образовањем она износи 23%, док је код особа са високом спремом она знатно већа – 70%. Тј., политика смањења социјалних разлика приликом запошљавања треба да буде усмерена на инвестиције у квалитетније образовање, које би одговарало потребама тржишта рада, бизниса и приватних компанија."
Различитија од традиционалне сексуална оријентација такође има утицај приликом тражења посла. Нешто изнад 40% испитаника сматра да је различитија сексуална оријентација препрека када одређена особа конкурише на тржишту рада.
На питање "Кога бисте запослили?" 32% послодаваца одговара да не би запослили Роме, нешто изнад 25% каже де не би запослило хомосексуалце, скоро 18% не жели да запосли труднице и 11% - људе са хендикепом.
Превод: Александра Ливен
