У специјалном интервјуу Радију Бугарска аналитичар "Отвореног друштва" Марин Лесенски коментарише однос бугарских грађана према чланству наше земље у Шенгену. Бугарска је испунила све техничке услове за приступање Шенгенском простору још у априлу 2011. Међутим чин приступања је, због неслагања Холандије, одложен за 2012. годину. Политичко решење у Савету ЕУ доноси се пуним консензусом свих 27 земаља чланица.
"Може се рећи да тема о Шенгену занима Бугаре. Гарнитура која је преузела кормило власти у Бугарској од 2009. је ову тему уврстила међу своје приоритете. Из појединих истраживања рађених у различито време видно је да Бугари пружају подршку приступању земље тој зони – укупно 67% свих испитаника у 2011. г. За 60 одсто њих основни разлог је слободно кретање грађана, а за остале – отварање граница и укидање контроле на граници према земљама-чланицама Уније, суседним Бугарској, у које бугарски грађани очито често путују. Има међутим доста испитаника који немају став по том питању или пак им је сама тема непозната. Није велики број људи који се скептично односе према пријему у Шенген – њих је свега 12%. На питање да ли поред користи има и неких негативних ствари које би евентуално проистекле из тог чланства, они наводе илегалну миграцију и претње по националну безбедност Бугарске."
Како је на однос Бугара према Шенгену утицало одлагање чланства земље у тој зони?
"Не располажем конкретним подацима али претпостављам да би то повећало скепсу у погледу учлањивања. Испитивање које смо спровели пре неколико месеци указује на неколико битних ствари. С једне стране Бугари су очекивали да чланство буде одложено, према томе не реагују толико негативно на ово решење. Узроке тог решења они виде у расту утицаја пронационалистиких и антиемигрантских странака, пре свега у Холандији и Финској које су прошле године најјаче протестовале против нашег пријема. С друге стране и бугарска Влада је постала скептичнија - у том смислу да улазак у Шенген више није основни приоритет друштва. Чланство и надаље остаје циљ који треба остварити, међутим није на врху листе приоритета. С обзиром на све довде речено, мислим да ће Бугари задржати висок степен поверења у Шенген и даље ће пружати подршку реализацији тог задатка. Али ни то неће бити најважније питање. Тј., можемо очекивати благи пад поверења што се може објаснити још и чињеницом да Бугари, углавном из економских разлога, већ и не путују толико као пре."
Да ли ће одлагање подстаћи интерне промене у земљи обзиром да су један од разлога за одлагање корупција и криминал у Бугарској?
"Сматрам да ће се то десити. У ствари, одлагање пријема Бугарске у чланство Шенгена образложено је механизмом о сарадњи и надгледању у области борбе против корупције и организованог криминала у нашој земљи. Тако да уколико Бугарска жели да приступи шенгенском простору, Влада неминовно мора да изађе накрај са свим тим проблемима. Према нашим подацима, преко 55% Бугара износи став да је дошло до одлагања приступања Бугараке Шенгену због неуспешне борбе против корупције и организованог криминала и због судске реформе. Другим речима, постоје велика очекивања јавности да ће Влада обавити свој посао. Улазак у Шенген је за нашу земљу не само жеља, већ и обавеза коју је она преузела приступањем ЕУ. У корист Бугарске је да што пре приступи Шенгену, јер практично она и сада делује као спољна граница ЕУ, али Бугари не могу искористити предности које нуди слободније путовање у оквиру Шенгена."
Очекује се да ће политичка одлука о чланству Бугарске и Румуније у Шенгену бити донета у марту. Ако се то не деси, да ли постоји излаз из овог зачараног круга?
"Тачно је да је то "зачарани круг". Велико питање је у овом механизму о сарадњи и надгледању ЕК у области борбе против корупције и организованог криминала који се примењује за Бугарску. Он нема јасна мерила, у самој оцени постоји довољно субјективизма. И уколико једна земља – ево сада је то Холандија, али може бити и друга, одлучи да Бугарска не задовољава критеријуме, ма шта учинили, ништа друго се неће узети у обзир. Стога се Бугарска и њени савезници у ЕУ залажу за минимални програм – поступно приступање Шенгену. Да прво буду укинуте царинске контроле на аеродромима и лукама, а затим и на копненим границама. Међутим, одлагање приступања опет изненађује, јер истраживања показују да Бугарска нема велики миграциони потенцијал који угрожава западну Европу која због кризе, више није ни толико привлачна. Наши партнери из ЕУ не треба да страхују да ће их запљуснути имигрантски талас из Бугарске. Пре би се десило супротно. А иначе, било како било, наша земља већ годину дана спречава илегалну имиграцију у ЕУ да би доказала да се на њу може рачунати. Али одлука о Шенгену питање је политичке воље свих у ЕУ."
Превод: Ана Андрејева, Албена Џерманова
