Многе болнице у Бугарској су већ пред стечајем због малог броја пацијената, недостатка специјалиста и средстава за издржавање. Све то намеће потребу за њиховим реформама и трансформацијом у мање јединице како би се локалном становништву обезбедила доступност здравственој заштити и квалитетно лечење. У периоду 2007–2013 г. Бугарска је у склопу Оперативног програма за регионални развој предвидела укупно 290 милиона лева за реновирање бугарских болница. Предвиђеним новцем извршиће се њихово преструктурирање и модернизација што подразумева формирање модерних медицинских центара који ће на располагању имати по 10 болничких лежајева, амбулантно возило и лабораторију по европском узору што ће им омогућити пружање примарне здравствене заштите становништву.
Године 2011. Министарство регионалног развоја и урбанизма закључило је уговоре са Министарством здравства о реновирању државних болница у укупној вредности од 130 милиона лева. Предвиђено је додатних 140 милиона лева на име финансирања модернизације болничких установа за која могу да аплицирају мале и велике општинске болнице и бивши онколошки диспанзери.
Већ је одобрено првих 7 пројеката те врсте. Уочи 2012. г. 7 малих бугарских општина добило је чекове у вредности од по око 4 милиона лева за реновирање болница. Укупна вредност тих пројектних средстава износи 30 милиона лева. У јануару предстоји потписивање нових уговора и са бившим онколошким диспанзерима и неколико великих општинских болница о додели нових 90 милиона лева.
"Више пута постављано је питање шта чини држава за здравство у општинама иако се оно начелно не сме делити на здравство у општинама, градовима, селима итд. – изјавио је министар здравства др Стефан Константинов приликом потписивања уговора о реновирању првих 7 општинских болница. – То је пример о томе какве мере предузима држава у циљу обезбеђивања остваривања права свих становника земље на једнаку доступност медицинских услуга. Све те болнице су доказале да имају капацитет за добро функционисање упркос томе што се последњих неколико година, због кризе, налазе у тешкој ситуацији. Њима је европски новац добродошао и помоћи ће им да обнове медицинску опрему и побољшају услове за преглед пацијената."
У интервјуу Радиjу Бугарска др Димитар Ермов који је већ 6 година управник болнице у Свиленграду, југоисточна Бугарска, је испричао како ће ова болница искористити добијена европска средства:
"Конкретно обнављамо компјутерски томограф, тзв. скенер. Уводимо дигитално рентгенско испитивање. Купујемо нову апаратуру за клиничку лабораторију, 10 нових дефибрилатора, електрокардиографе, анестезиолошке и респираторне апарате. Такође, купићемо опрему за физикалну терапију и рехабилитацију и нове апарате за хемодијализу. И сада имамо лиценцу за Одељење продуженог лечења и неге са 10 постеља. Међутим, продужено лечење још није на листи услуга које покрива Каса здравственог осигурања. Из тог разлога све услуге у вези са продуженим лечењем и негом пацијенти плаћају по ценама које је одредило Министарство здравства – 15 лева дневно, што је сасвим недовољно. Након активног лечења болесницима је потребно продужено лечење најмање од 5 до 6 недеља. Основна апаратура биће намењена болницама у којима се спроводи активно лечење, а што се тиче Одељења продуженог лечења и неге, ту можемо понудити добру физикалну терапију и рехабилитацију. Наша болница опслужује и општине Ивајловград, Љубимец и Тополовград. Оне немају своје болнице. Например, у Тополовграду је остало само једно Одељење за интерне болести. Најближи рејонски центар је Свиленград који је удаљен 50 км од њега. Наша болница располаже добрим специјалистима и условима смештаја. А са тачке гледишта своје локације, она је на излазу и улазу у Бугарску из Турске прва болница у ЕУ."
Какав је квалитет лечења у општинској болници у Свеленграду у поређењу са суседним земљама и које су намере о развоју болнице?
"Недавно сам боравио у болници у граду Димотика, у Грчкој, на позив њеног руководства, да бих се изблиза упознао са условима смештаја и лечења тамо. Ово је једина болница на удаљености 180 км од границе Грчке до Александруполиса. Ми ни у чему не заостајемо за грчком болницом, с тим што она опслужује много већи регион. Једина разлика је у томе што она има више кадрова. Потребни специјалисти одлазе тамо из мањих болница чиме се стварају услови за више могућности за лечење. Иначе, што се саме апаратуре и комуникације тиче, не постоји разлика. Боравио сам и у другим земљама ЕУ, али нисам имао прилику да посетим мале општинске болнице попут наше. Близу нам је и град Једрене, у Турској. Тамо постоји велики медицински универзитет на заиста високом нивоу, али опет нема малих општинских болница. Здравствене установе су концентрисане у неколико великих области. У Турској се начин функционисања болница разликује од нашег. Тамо постоји неколико Каса здравственог осигурања са којима се закључују уговори. Другачија је и структура болница. На пример, тамо не постоје посебна дечија одељена – сви болесници, деца и одрасли људи, смештени су у истој згради. Код нас у Бугарској није тако. Имамо намеру да убудуће у склопу Оперативног програма прекограничне сарадње радимо на заједничким пројектима са градом Димотика, Грчка. Већ смо остварили први сусрет с тим у вези. Предстоји нови сусрет да би смо се договорили о будућим заједничким програмима и пројектима."
Превод: Албена Џерманова
