Почетком ове недеље инспектори ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда стигли су на преговоре у Атину. Циљ је да се настави процена потребних реформи у Грчкој и договоре нове оштре мере штедње у државном и приватном сектору, што је предуслов да земља добије други европски пакет помоћи у износу од 130 милијарди евра.
*
Банке повериоци у име којих са Грчком преговара Институт за међународне финансије (IIF), потврдиле су своју обавезу за постизање споразума о реструктурирању грчког дуга да би се избегао банкрот земље. У саопштењу Института за међународне финансије који је објавио обнављање преговора са Атином наводи се да „банке потврђују обавезу за постизање договора о добровољној замени грчких обвезница и подстичу све стране преговора да раде у духу добре воље, јер се ово питање мора решити без одлагања.“ У оквиру предложеног плана предвиђено је да банке повериоци добровољно отпишу 50 одсто потраживања на име грчких обвезница у свом власништву како би укупни јавни дуг Грчке од преко 350 милијарди евра био смањен за око 100 милијарди евра.
*
Заменик помоћника државног секретара САД Филип Рикер разговарао је у Скопљу са македонским председником Ђорђем Ивановим о току преговора са Грчком због спора око имена Македоније и о очекивањима земље од самита НАТО-а у Чикагу. Став Вашингтона по том питању није промењен. САД подржавају евроатлантске интеграције Македоније која испуњава потребне услове и подстичу две земље да нађу узајамно прихватљиво решење спора у циљу деблокирања европских интеграција Македоније у Алијансу.
*
Компанија „Телеком Србија“ потписала је Уговор о кредиту у вредности од 470 милиона евра, од чега ће 320 милиона евра бити утрошено на откуп 20 одсто акција у власништву грчке телекомуникационе компаније ОТЕ. Износ од 470 милиона евра обезбедило је 19 домаћих и међународних банака. Успешни аранжман указује на поверење финансијског тржишта у српску привреду као целину и посебно у компанију „Телеком Србија“.
*
Словенија и Хрватска договориле су се, уз посредовање ЕК, о именовању председника и два члана арбитражног суда који ће одлучити о пограничном спору који оптерећује односе две државе од добијања независности. Председник суда ће бити Жилбер Гијом, француски правник за међународна питања који је раније председавао Међународним судом правде. Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је да Европска комисија поздравља покретање арбитражног процеса и изразио задовољство да су се владе две земље договориле о именовању арбитражних судија.
*
Радар за рано упозоравање у оквиру одбрамбеног ракетног штита НАТО-а у Европи, који је постављен у бази Куреџик у провинцији Малатја, на југоистоку Турске, око 700 км од границе са Ираном, пуштен је у рад. У септембру 2011. године Анкара је пристала да се на њеној територији поставе радари, као део ракетног одбрамбеног система НАТО-а. Представници Алијансе истичу да су планови за распоређивање противракетног штита везани за све већу опасност од коришћења ракета малог и средњег домета на Блиском Истоку и посебно од стране Ирана који, како се сматра, ради на производњи нуклеарног оружја.
*
У анализи Европске комисије наводи се да су у 2011. години Турска и Македонија оствариле највећи економски раст међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Турска је забележила раст већи од 7,5 одсто БДП, на другом месту је Македонија – 3 одсто, а затим следе Црна Гора – 2,7 одсто, Србија – 1,9 одсто и Хрватска – 0,6 процената. Буџети Македоније, Хрватске, Србије и Косова били су у оквиру утврђених планова, наглашава се у анализи Европске комисије.
Саставио: Марио Парушев
Превела: Марина Бекријева
