Бугарска Влада је најавила да ће наша земља прекинути учешће у тространом споразуму са Русијом и Грчком о изградњи нафтовода Бургас- Александруполис. Наша земља предлаже да се то оствари споразумно. "Уколико се о томе не договоримо бугарска страна ће се повући једнострано по истеку рока од 12 месеци", рекао је потпредседник Владе и министар финансија Симеон Дјанков. Разлог је што се пројекат не може финансијски реализовати на начин на који је то договорено 2007. г. Бугарска је издвојила из буџета око 6,4 милиона евра за исплату новчаних улога пројектној компанији "Трансболкан пајплајн". Основни пакет деоница од 51% те компаније је у рукама руског конзорцијума, преостале деонице у подједнаком делу припадају Бугарској и Грчкој. Овим цевоводом требало је да се допрема руска нафта из бугарске црноморске луке Бургас до грчке луке Александруполис. Тако би превоз нафте кроз ионако оптерећене мореузе Босфор и Дарданеле био пребачен на бугарску и грчку територију.
Ова одлука бугарске Владе међутим није унапред усаглашена са грчком и руском страном. Да ли постоји опасност да Бугарска због тога буде санкционисана?
"Не постоји таква опасност – категорично је изјавио пред новинарима министар Дјанков. - Ми смо потражили стручне консултације по том питању у више правних канцеларија, укључиво и у иностранству, и зато кажем да Бугарска неће бити санкционисана. Влада је одобрила и текст писама која ће бити послата владама Русије и Грчке, осталим акционарима тог друштва као и пројектној компанији. 14. децембра предстоји да буде одржана годишња конференција друштва на којој ће Бугарска званично изнети свој став. Искрено се надамо да ће остале две владе прихватити наше решење и да ћемо моћи да споразумно раскинемо уговор."
Министар економије, енергетике и туризма Трајчо Трајков је са своје стране изјавио да је повлачење Бугарске из пројекта "Бургас-Александруполис" повезано с тим што друге две стране неуредно извршавају своје обавезе. Он међутим није навео ништа конкретно с тим у вези.
"Пошто су остале стране дуго окривљавале Бугарску да одуговлачи реализацију пројекта док у ствари оне су те које неуредно извршавају своје обавезе, то је довољан разлог да се повучемо из уговора – рекао је министар Трајков. - То се односи и на друге велике пројекте као што је тај о изградњи нуклеарне електране "Белене".
Пројекат о изградњи нафтовода "Бургас-Александруполис" лансиран је 1994. г. У току 12 година вођени су преговори између три стране, а у међувремену је закључено седам споразума и сваки следећи је додавао или брисао одређене клаузуле. Изградња нафтовода је требало да почне у 2009., а да буде завршена 2012. г. Цена пројекта је нешто изнад једне милијарде евра, а удео Бугарске износи отприлике 300 милиона евра. Бугарска Влада и многи експерти оцењују као незадовољавајуће то што ће за удео оцењен на 300 милиона евра Бугарска добијати годишње транзитне таксе у износу од неких 30 до 50 милиона долара.
Вест о раскидању уговора долази две и по године откако је на власт дошла садашња гарнитура која је међутим већ на самом почетку управљања изнела свој став у прилог обустављања рада на пројекту "Бургас-Александруполис". Према непотврђеним изворима, руска страна је тада такође била спремна да обустави пројекат о изградњи цевовода. Ову информацију потврђују и уследиле акције руских нафтних гиганта који су се придружили алтернативном руско-турском пројекту "Самсун-Џејхан". Према бугарским експертима, највећи проблем нафтовода "Бургас-Александруполис" је то да Русија нема расположиве количине нафте да напуни цеви тог нафтовода. Неке чињенице то потврђују – рецимо на почетку године Москва је пустила у експлоатацију цевовод огромног капацитета који ће допремати нафту Кини. Циљ је да се повећа извоз енергената на азијска тржишта за рачун европских. Гледано из геополитичког угла Русија има много веће интересе у Турској него у Бугарској. Турска је постала основна земља транзита за руске енергенте. Аналитичари сматрају да је управо зато изградња алтернативног нафтовода кроз територију Бугарске постала бесмислена.
Превела: Ана Андрејева
