Интересовање бугарских и страних истраживача за хришћанске свеце и књижевно-историјске текстове везане за њих не јењава ни у 21. веку. Чак напротив, нове информационе технологије омогућују њихово све веће популарисање. Велики колектив међународних научника тренутно ради на пројекту "Encyclopedia Slavica Sanctorum. Свеци и света места у Бугарској". Енциклопедија ће бити разрађена у електронском и штампаном облику и доступна не само стручњацима, него и свима који испољавају интересовање за култове светитеља у Бугарској од древних времена до наших дана. Идеја о пројекту припада доц. Марији Јовчевој са Института за књижевност Бугарске академије наука, а његов руководилац је проф. Искра Христова-Шомова са СУ "Св. Климент Охридски".
"Већина култова светитеља су општехришћански и прихваћени из Византије, али велики део њих има специфичне бугарске димензије и проповеда се у различитим текстовима – каже проф. Искра Христова-Шомова. – Многи од њих су преведени са грчког, али има и доста оригиналних текстова на старобугарском језику из Средњег века. Култови долазе до изражаја у ликовима светитеља на иконама и фрескама, изградњи храмова, ходочашћу у света места. Они постоје и данас, при чему већина хришћанских празника има своју варијанту у сачуваним народним традицијама. Ми желимо да у том пројекту обухватимо све теме, да пропратимо како је настао култ одговарајућег свеца, почев од његове личности, кроз књижевне текстове створене о њему, начин ширења тих дела у словенској књижевности, приказе свеца у иконографији, све до народних обичаја везаних за његову прославу. Мада је већина култова светитеља дошла из Византије, након примања хришћанства у Бугарској они су прилагођени националним потребама и традицији. С друге стране, дела посвећена свецима и поштовање према њима пренета су из Бугарске у остали православни словенски свет, тј. у Русију и Србију. Тако да наша земља заузима изузетно важно, централно место у словенској традицији."
Василијева литургија, рукопис из Рилског манастира, 1567.
Електронска верзија енциклопедије биће у облику информативног интернет сајта. Пројекат финансира фонд "Научна истраживања" Министарства образовања, омладине и науке Бугарске. У екипи учествују научници Катедре за изучавање животног дела Ћирила и Методија СУ "Св. Климент Охридски" и са Института за књижевност Бугарске академије наука, смер "Стара бугарска књижевност". Укључени су и истраживачи из САД, Велике Британије, Аустрије и Литваније. Пројекат је покренут почетком 2011. године, а предвиђа се да његова прва фаза буде завршена у јуну 2012. По речима проф. Искре Христове-Шомове, у енциклопедији ће бити објављени житија, службе и молитве из старобугарских и других словенских рукописа. Већи део њих биће у оригиналу на старобугарском језику. Најинтересантнији текстови какви су дела књижевника Св. Климента Охридског, биће објављени у преводу на савремени бугарски језик.
"У Бугарској као што и у националним културама других народа, поштовање светаца има своје специфичности - наставља проф. Искра Христова-Шомова. – Најважнији међу светитељима код нас су Св. браћа Ћирило и Методије – творци словенске писмености и заштитници Бугарске који су проглашени и за супокровитеље Европе. Ми ћемо поклонити посебну пажњу истраживању култа Ћирила и Методија. Поштовање према њима проширило се из Бугарске и на друге Словене. Занимљиво је то да док је у другим народима, укључујући словенске, развијен култ светих владара као што је у Србији или култ светитеља мученика - у Русији, у Бугарској су велики просветитељи Ћирило и Методије најпоштованији светитељи."
У оквиру пројекта "Encyclopedia Slavica Sanctorum. Свеци и света места у Бугарској" у јануару 2012., у Народној библиотеци "Св. Св. Кирил и Методи" приказана је изложба "Дан Св. Василија Великог". Ево шта је рекла проф. Искра Христова–Шомова о том великом хришћанском празнику:
"Празник светог Василија Великог који је у нашем народу познат и као Васиљевдан, слави се 1. јануара и има неколико порука. Кроз изложбу се у умањеном облику изражава замисао целог пројекта. С једне стране је моћна личност Василија Великог који је био велики црквени отац, утицајни теолог, хришћански писац и мислилац. Он је аутор првог "Шестоднева"- девет проповеди у којима тумачи библијски текст о створењу света у 6 дана, као и једне од литургија које се служе и данас. С друге стране, прослављање светитеља Василија Великог везано је за народне традиције и обичаје као што је обредно коринђање (такозвано сурвакање) уз благослове за здравље, берићет и благостање које се на тај дан изводи још из давнина. У неким крајевима земље сачуван је обичај гатања у прстење, организују се машкаре. 1. јануара Роми прослављају Васуљицу, славу посвећену Светом Василију Великом."
Она тренутно ради на књизи о словенским календарима. У оквиру активности на пројекту електронске енциклопедије биће објављено још мноштво публикација. Средином јуна ове године одржаће се међународна научна конференција на тему: "Свеци и света места на Балкану". Истраживачи из различитих земаља размотриће улогу култова светитеља и историјска места везана за њих.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: лична архива проф. Искре Христове-Шомове
