Недавно су на подручју древног култног светилишта Перперикон археолози наишли на јединствен налаз. Приликом ископавања у близини града у стенама са историјом старом више од 7 миленијума они су пронашли фрагмент керамичке урне на којој се јасно види фигура култног трачког коњаника. Бар до сада она нема аналога у трачкој уметности. Поред тога, истраживачи су једнодушни да се ради о једном од најранијих приказа божанства на нашем поднебљу.
Као прво, да објаснимо шта заправо представља трачки коњаник. То је у ствари, паганско божанство Херос које су у древности поштовали у низу трачких светилишта. Током векова развио се начин његовог приказивања, а у хришћанској уметности тај коњаник се већ приказује са ликом светих Георгија, Димитрија и Мине. Керамички фрагмент са приказом коњаника пронађен је 300 метара од Перперикона. Испоставља се да овај култни комплекс далеко не обухвата само брежуљак са светилиштем Диониса, како се претпоставља, већ већу територију која заузима читавих 12 квадратних километара унаоколо. Према научницима, због тога је Перперикон највеће светилиште на Балкану. Нажалост, крајем 90-тих година прошлог века овај регион био је објекат разорних напада трагача за благом. Међутим, екипа познатог бугарског археолога Николаја Овчарова који већ годинама истражује Перперикон одлучила је да ипак провери шта је после тих "напада" остало и тако је наишла на дотични минијатурни споменик из древног доба.
"Имамо информације да су трагачи за благом пронашли бронзане статуете и древне новчиће из 4. и 3. века п. н. е., али очито да овај драгоцени фрагмент од глине уопште није привукао њихову пажњу – каже Николај Овчаров. - На споменику је приказан коњаник у покрету изузетно једноставних обриса. То је рељеф који је врло експресиван. Фигура коњаника је приказана у профилу‚ али се његово лице јасно види спреда. Очито је да је у питању народно уметничко дело. Моје колеге су једнодушне да овај споменик нема аналога. На основу структуре керамике пронађени фрагмент урне се може сасвим тачно датирати – с краја 4. и почетка 3. века пре Христа‚ односно из раног хеленистичког доба. У ствари‚ реч је о једном од првих приказа коњаника познатих у трачкој уметности."
Најстарији прикази божанства Хероса потичу из 5. века пре нове ере. Међутим‚ сви се они налазе на уметничким делима од злата и сребра. Тек у 1. веку нове ере почели су да се појављују и рељефи коњаника на каменим и мермерним плочама‚ а у 2. и 3. веку украшавање светилишта сличним рељефима било је веома распрострањено.
"Међутим‚ овај рани приказ трачког коњаника нема јасну изграђену структуру и обрисе‚ као што је у његовим каснијим варијантама‚ каже археолог Николај Овчаров. - Фрагмент пронађен на Перперикону који је за 600-700 година старији од приказа коњаника из римске епохе‚ сведочи о рађању култа трачког коњаника и о његовим првим облицима. Уколико је у питању култ такозваног Цара – жреца који се обично приказује као ловац на дивље животиње или како баца копље‚ на откривеном фрагменту глинене урне таквих детаља нема или бар нису сачувани до данас. Видно је‚ међутим‚ да у десној руци јахач држи узде коња‚ а у левој – некакав предмет за који се претпоставља да је мач и приказан је у ратној или ловној сцени. Ово је први споменик који сведочи о односу обичних Трачана према култу трачког коњаника."
Превод: Албена Џерманова, Марина Бекријева
