Један од најстаријих градова на бугарском поднебљу – Созопол – разоткрива све нове и нове тајне. У протеклој години археолози Националног историјског музеја су истражили остатке два велика манастира на рту црноморског насеља. У току три месеца – од октобра до децембра, и поред великог мраза, проучавана је територија испред улаза у Стари град. Тамо су научници тражили остатке бедема и не само да су их пронашли, него су прецизирали да су они веома добро сачувани до висине од скоро 8 метара. У центру утврђења разоткривена је и капија са моћним кулама са обе стране. Постало је јасно такође да су становници древног града предвидели и допунску одбрану – ако враг уђе кроз прва врата, иза ње га очекује нови бедем и нова капија. Тако се он налазио под жестоком унакрсном ватром у замци два утврђења. Приликом ископавања археолози су наишли на трагове средњовековног манастира Светог Николаја Чудотворца, који се помиње у историјским изворима. Како наводи Божидар Димитров, директор Националног историјског музеја, на почетку тамо је била изграђена црква. Занимљиво је то да се зграда налазила ван предела утврђеног града. Вероватно су је посећивали претежно морнари са бродова који су бацали сидро у оближњој луци, јер су се становници града плашили да их пуштају у град. Касније се око те цркве развио манастир једне од византијских династија. Владари, међу којима је био и Василије II, као и царице Теодора и Ирина, су даровали свету обитељ. То сазнајемо од пронађених печата, којима су печатиране дародавствене повеље. Археолози су били изненађени налазима у малој згради, окренутој лицем ка градској капији – то су лонци пуни оловних царинских пломби.
"Уређење царинских служби две велике и моћне државе на Балкану – Бугарске и Византије – предвиђало је царињење све прометне робе – објашњава Божидар Димитров. - И то у складу са једним од најранијих уговора између две земље из 716. године, који је склопљен у доба владавине бугарског кана Тервела. Сагласно уговору, требало је ставити на робу царинске пломбе, што би потврдило да су наплаћене све тада постојеће таксе. Тако да сада сматрамо да је ова мала грађевина испред улаза у град, тик уз морнарску цркву, једна од најстарији откривених до сада царинарница на нашим просторима."
У Средњем веку житељи Созопола су се бавили риболовом, пловили су и трговачким бродовима за превоз хране и сировина, на пример, у Константинопољ. Од тога су добро зарађивали тако да су били у стању да издвоје доста новца за изградњу и одржавање бројних цркава и манастира. У једна созополској обитељи 2010. су пронађене и мошти за које се сматра да су мошти Светог Јована Крститеља. Влада је инвестирала средства у археолошка истраживања како би подстакла развој културно-историјског и религиозног туризма.
"Донето је решење да та истраживања обухвате читаво подручје јужног приобаља Црног мора – од Обзора до Резова – наставља директор Националног историјског музеја. - Тако да ће Влада финансирати археолошка ископавања на 14 објеката у градовима Обзор, Емона, Несебар, Поморие, Бургас, Китен, Ахтопол и Созопол. То ће створити услове за развој културно-историјског туризма овде, јер је пример са наслеђем Созопола показао да је број туриста овде за годину дана повећан за 120 процената, а укупан раст за читаву област износи 15,1 одсто. Желели бисмо да се исто деси и у осталим градовима и да се приходи од туризма формирају не само на бази профита хотела, ресторана и плажа, него и од културно-историјских споменика на јужном Црноморју."
Превод: Александра Ливен
