Национални археолошки институт са музејем (НАИМ) је међу најбољим институтима у склопу Бугарске академије наука. То је видно из резултата ревизије коју су обавили представници Европске федерације академија наука и уметности. Сваки од института Бугарске академије наука оцењиван је на основу три критеријума: квалитет и продуктивност научног рада, значај и корист за целокупно друштво, перспективе. Оцене су А, Б, Ц и Д, а највиша могућа је А+. У Бугарској досада ником није дата таква оцена. Она се додељује лидерима светске науке. Као што је међутим лако претпоставити, ови лидери добијају солидно финансирање. По основу три поменута критеријума Национални археолошки институт са музејем је добио оцену А, што значи да је неоспорно конкурентан на међународном пољу. Он је уједно првак и хуманитарних института академије. Према Дијани Герговој, научном секретару института, европски експерти су дали високу оцену проучавањима која се обављају на институту, примени савремених метода, учешћу у међународним пројектима, погодном структурирању. Управо та структура омогућује обављање археолошких ископавања, лабораторијских проучавања налаза и њиховог промовисања у музејским збиркама као и преко публикација у иностранству.
© Фотографија: Венета Павлова
Наласци из античке Монтане
Ревизија Националног археолошког института са музејем је констатовала да у њему раде научници у поодмаклим годинама, да нема припадника млађе генерације. То се уосталом односи на све институте Бугарске академије наука. Узрок је што млади траже боље плаћени посао. Ипак на овом институту тренутно има 26 доктораната што није мало. Парадокс је у томе што док раде на докторској тези они примају стипендију која је већа од плате коју могу добити пошто одбране докторску тезу и запосле се на истом институту. А, нормално, тада ће они бити са вишим квалификацијама.
„Дуго година се у Бугарској понављало како за науку нема довољно новца, како је морамо оставити у други план, јер смо у тешком економском положају“ – каже Дијана Гергова. Али ја могу гарантовати, посебно што се археологије тиче, али то се односи и на остале области науке, да једино продубљено знање обезбеђује висок квалитет рада. Смем тврдити да тренутно археолошки објекти својим приходима од улазница и могућностима за добијање пројеката поседују огроман потенцијал за решавање бројних социјално-економских проблема. Последњих година међутим, када су први пројекти везани за социјализацију археолошких споменика, изведени у Бугарској, стручњаци који су радили на тим објектима били су, са неким изузецима, запостављени. Приходи од улазница таквих објеката су импресивни. Међутим ништа од тих наплаћених карата не враћа се у Академију да би стимулисало даљи развој науке.
© Фотографија: Венета Павлова
Мермерна плочица са трачким коњаником и керамички судови, село Скобелево у близини Сливена, 1-4. век
Археолог није једноставно неки копач, када се раскопавања заврше не би требало да он потоне у заборав, већ да настави да ради – на конзервацији и експоновању историјске заоставштине, јер је он најбоље познаје, додаје Дијана Гергова. То је у интересу самих споменика културе и културног туризма. Државни буџет, премда и није врло издашан, пружа услове за систематска проучавања, на чијој основи настају нова открића. Прилику за то дају велики инфраструктурни пројекти као што су изградња аутопутева Тракија, Струма, Хемус као и пројекти везани за Државне железнице и други мост на Дунаву између Бугарске и Румуније. Сходно бугарском закону инвеститори морају платити проучавања археолошких објеката који се налазе у оквиру трасе. Другу могућност за финансирање и пуновредан, а понекад и дугогодишњи рад пружа сарадња са страним академијама, универзитетима и научним институтима. Двадесетак је пројеката тог типа у нас. У њиховом склопу се истражују једни од најзначајнијих споменика почев од праисторијског доба све до Средњег века.
© Фотографија: Венета Павлова
Наласци из старијег каменог доба, регион Белоградчика
„Међу познатим пројектима су бугарско-француски пројекат који испитује палеолитско наслеђе у пећини Козарника, затим бугарско-грчка раскопавања хумке Јунаците у Пазарџишком крају, где су такође направљена велика открића последњих година“ – прича Дијана Гергова. У току бугарско-јапанских проучавања код села Дедово, у Новозагорском крају, успели смо да створимо археолошки парк. У њему је први пут једна хумка експонована као музеј под отвореним небом .На тај начин она се претвара у извор знања за шири аудиторијум. У области проучавања наслеђа Трачана без колебања ћу поменути међународни пројекат Пистирос (Јужна Бугарска) у коме учествују колеге са Карловог универзитета у Прагу , са универзитета у Ливерпулу као и стручњаци из Француске. О њему се сада још мало говори, али је то најбоље проучени емпориј (трговачки центар) у целој Европи. Реч је о грчкој колонији која је пренета у унутрашњост Тракије. Оно што смо сазнали на основу проучавања Пистироса је да Грци не долазе као колонизатори у пределе Одриске трачке државе, већ као равноправни партнери. И то је изузетно важно, јер се по правилу сматра да је хеленска култура била најразвијенија у оно време. Трачане, међутим, не смемо држати као народ ниже вредности. Они долазе из неких давних, митских времена, из доба Тројанског рата. Они носе своју културу и цивилизацију која је другачија од грчке. Она је посве различита и од римске цивилизације. Толико је жилава да се одржала у римском добу, а још је успела и да утиче на културни развој и развој религија не само код Друида (свештеничке класе древних келтских племена), већ и на рано хришћанство. Због свега тога ова проблематика је изузетно важна, она је део наших националних, а рекла бих и међународних задатака на којима радимо“, рекла је на крају Дијана Гергова, научни секретар Археолошког института са музејем Бугарске академије наука.
Превела: Ана Андрејева
