„Море повезује људе изблиза и издалека“, ове речи средњовековног бугарског књижевника и преводиоца Константина Преславског инспиришу стручњаке који истражују историју Варненског залива. Својим радом археолози су мост између људи из прошлости и садашњости и откривају нам свет давно прохујалих времена. „Сматрам да ћемо управо кроз развој културног туризма и промоцију Бугарске у иностранству учинити ствари боље за саме Бугаре“, каже археолог доц. Валентин Плетњов, директор Регионалног историјског музеја у Варни. У томе је, по њему, смисао проучавања древне прошлости и богатог културног наслеђа земље. Године 2011. научници из бугарске црноморске метрополе наставили су радове на неким значајним археолошким локалитетима са потенцијалом да унапреде културни туризам и обогате туристичку понуду бугарског приморја.
„Пету сезону заредом истражујемо тврђаву Кастрици која је један од мало сачуваних градова-тврђава из Средњег века на Црноморју. Споменик се налази у парку резиденције Евксиноград и у нетакнутом је стању, јер, срећом за бугарску науку, дивљи археолози нису харали овим местом више од 120 година – каже доц. Плетњов. – У 2011. години откопали смо скоро цео западни део града Кастрици, са бедемима и делом утврђења са стране луке. Открили смо улице, тргове, јединствене по својим димензијама грађевине, неке од којих су дуге 16, а широке 5 метара. Зграде су двоспратне, са складиштима. У тврђави Кастрици постојале су и цркве, крчме и друге јавне грађевине везане за живот у њој. Ми у ствари враћамо живот једном древном граду који је напуштен и препуштен зубу времена крајем 14. и почетком 15. столећа.“
Древно насеље Кастрици обележено је на многим венецијанским и ђеновским „портоланима“ - древним поморским мапама најуобичајених пловних путева, са подацима о положају обала, лукама, морским струјама итд., под именом Кастро, Каструм, а најчешће Кастрици. Археолошка откопавања тврђаве почела су 2005. године и отада наовамо стручњаци Регионалног историјског музеја у Варни су открили мноштво сачуваних споменика. Доц. Плетњов упоређује Кастрици са другом познатом средњовековном тврђавом – Царевец у старој бугарској престоници Великом Трнову. Царевец се налазио у унутрашњости земље, док је Кастрици био морски град – средиште трговине. Доказ томе је 4 хиљаде пронађених кованих новчића.
„Ковани новац из Средњег века сведочи о трговинским везама са скоро свим земљама Црноморског региона и Медитерана – наставља Валентин Плетњов. – Наилазимо на праву ризницу новца – ту су млетачки матапани, влашки, молдавски, татарски новчићи итд. То је тако зато што је у 14. веку подручје Црног мора било трговинско средиште Европе. Венеција, Ђенова, Пиза, Арагонски краљеви трговали су са црноморским земљама које су биле основни произвођач жита на Старом континенту. Оне су извозиле претежно пшеницу, јечам, мед и восак. Још једна велика предност утврђења Кастрици је да се налазило у близини Варне која је у Западној Европи била позната као лука Средњовековне Бугарске. Тврђава је подигнута пре више векова да би бранила Варненски залив са северне стране. Њени бедеми су у ствари штитили овдашњу луку од северних ветрова који су током свих сезона били најопаснији у Црном мору. Међу налазима се издвајају и златници, тзв. перпери – наставља доц. Плетњов. - Перпер је био званична валута у Средњем веку када је постојао златни стандард, а према коме је вредност новца обрачунавана по одређеној тежини чистог злата. Постоји чак и термин „варненски перпер“ што значи специфична обрачунско-тежинска јединица. Пронашли смо и 160 сребрних гроша кованих за време бугарског цара Ивана Александра (1331-1371.). То је‚ уосталом‚ једно од највећих средњовековних блага откривених у Бугарској последњих деценија. Пронашли смо и прстење, крстове, богато украшене керамичке посуде, предмете везане за свакодневни живот становништва у граду-тврђави Кастрици.“
Према директору Регионалног историјског музеја у Варни доц. Валентину Плетњову‚ 2011. година била је веома богата археолошким налазима. У музеју ради 14 археолога који су наставили истраживања познатог Кнежевског манастира из 10. века у месту Карач теке (Текија црних брестова), у близини Варне. Манастирски комплекс обухвата површину од 1 ха, а његова архитектура нема аналога у бугарској грађевинској традицији и веома је добро сачувана. Варненски археолози раде на том пројекту заједно са екипом универзитета у Великом Трнову под руководством проф. Казимира Попконстантинова.
„Утврдили смо да су очувани зидови манастирских зграда високи до 3 метра. Проучили смо свету обитељ са свих страна и поуздано се може тврдити да се ради о највећем манастиру ван престоница средњовековне Бугарске“, рекао је доц. Плетњов. Према научницима кнез Борис І који је увео хришћанство у Бугарску, повукао се управо у Кнежевски манастир саграђен за његове владавине. О томе сведочи оловни печат кнеза‚ пронађен овде почетком 20. века од чешког научника Карела Шкорпила - једног од зачетника бугарске археолошке науке. На једној страни печата приказана је Богородица, а на другој – Исус Христос. Истраживачи сматрају да је Богородица била заштитница рода кнеза Бориса І и да је Кнежевски манастир код Варне посвећен Пресветој Богоматери.
„Очекујемо да ће поред великог међународног пројекта адаптације‚ рестаурације и конзервације историјско-архитектонских споменика који се тренутно реализује у Евксинограду‚ општина Варна идуће године добити европско финансирање да бисмо Кнежевски манастир поставили на туристичку мапу Бугарске. Идеја нам је да организујемо туру „Средњовековни манастири Варне“. Током 2011. настављена су археолошка истраживања и на простору Алаџа манастира из 14. века, уклесаног у стенама. Ово је један од најпосећенијих туристичких објеката на бугарском приморју и већ је климатизован и опремљен модерном расветом. Посебно је интересантан и један манастир у локалитету Џанавара‚ на јужној обали Варненског језера‚ који је основан у 5. веку. На том месту се трећу годину заредом врше истраживања изузетног храма који је споменик архитектуре раног средњег века на бугарском тлу. Браћа Шкорпил су овај храм проучавала још у периоду 1916-1919. година. Овде су археолози пронашли реликвијар из раног хришћанског доба. Реликвијар је занимљив по томе да се у њему налази сребрни саркофаг са златним ковчежићем, у коме се чувају мошти непознатог свеца. Археолошка екипа доц. Валерија Јотова истражује античку тврђаву на рту Св. Атанас код града Бјала‚ у Варненској области. У њој је пронађена раскошна ранохришћанска базилика са крстионицом (баптистеријем). Први пут тамо је откривена сачувана античка винарија‚ као и занимљиве фреске.“
Богати налази код града Бјала биће приказани у новом археолошком музеју тврђаве Св. Атанас који је у току изградње. Већина археолошких налаза у тврђави Кастрици и на локалитету Карач теке укључена је у велику експозицију Регионалног историјског музеја у Варни који ће у лето 2012. године својим гостима и посетиоцима представити нову атрактивну изложбу која обухвата античко доба и средњи век. У експозицији ће бити и најстарије обрађено злато на свету које се датира на крај петог и почетак четвртог миленијума пре Христа. Златни предмети су пронађени 1972. године код Варненског језера, у некрополи из бакарног доба од изузетног значаја за бугарску археологију.
Превела: Марина Бекријева
