Трачани који су миленијумима живели на овом поднебљу, поред свега осталог били су и добри рудари и металурзи. Једно од места где су пронађени трагови те њихове делатности је Ада Тепе у источном делу планине Родопи, недалеко од Крумовграда. То је и најстарији за сада познати златни рудник у Европи. Научници га датирају у други миленијум пре Христа, у доба Микене и Троје. Прецизирано је да је и данас тај регион познат по налазиштима злата.
Бугарски археолози су почели да истражују тајне древног рударства у пределу Ада Тепе 2005. године, а од 2010. Национални археолошки институт са музејем Бугарске академије наука спроводи спасоносно археолошко истраживање древног рудника. Финансира га друштво "Болкан Минерал енд Мајнинг" које је добило концесију за експлоатацију златног налазишта код Крумовграда. За научна истраживања до 2014. предвиђен је износ од 2,5 милиона лева. Због вредности објекта не само за нашу, него и за европску науку у истраживању поред бугарских учествују и немачки археолози. Привучено је и преко 20 страних стручњака из различитих научних сфера, пет лабораторија и универзитета.
До сада су пронађени остаци радних терена, стамбених објеката и бедема из касног бронзаног доба. Током протекле године пронађена су и различита камена сечива којим је обрађивана руда, као и древни глинени судови. Према др Христу Попову, руководиоцу истраживања, древни рудник није типичан археолошки објекат. "Можемо да замислимо да је то стара фабрика где је вађен племенити метал за израду чувених златних блага трачких царева, која су нам позната из музејских поставки" – објашњава он.
Пројекат је веома користан за домаћу археологију: "Први пут у Бугарској се спроводи геофизичко истраживање старог рудника – подвлачи др Попов. - Први пут радимо детаљно ласерско-ваздушно скенирање археолошког објекта код нас са високом резолуцијом. Градимо дигиталне топографске моделе који су прецизнији од стандардних топографских мапа. Та нам технологија омогућује не само да бележимо сва своја открића на доброј топографској подлози, него и да откривамо археолошке структуре у тешко приступачним пределима. Први пут смо користили и методу угљеник-14 за одређивање старости пронађених у Бугарској предмета из бронзаног и гвозденог доба. Са тачке гледишта науке то је важно, јер омогућује тачно прецизирање времена рада рудника на Ади Тепеу."
Први пут код нас екипа научника је спровела и археолошки експеримент у покушају да реконструише начин вађења злата у древности: "Циљ нам је био да покушамо да добијемо злато од кварцних жила налазишта Ада Тепе помоћу копија старих сечива од камена и дрва и користећи древне методе – наставља др Христо Попов. - Експеримент је протекао у две етапе. Крајем септембра смо дрвеним сечивом извадили одређене количине камења и ослободили смо једну од богатих рудних жила. После тога смо је загрејали ватром. То је древна метода која олакшава обраду кварца у њој. Загревали смо стену скоро 24 часа и добили смо око 350 килограма руде богате златом.
Након тога су је стручњаци разврстали и самлели у фино брашно. Од њега пак смо после испирања водом добили око 30 грама злата. Тај је експеримент био веома користан за нас јер смо добили практичне одговоре на нека питања о развоју древног друштва, о технологији вађења злата."
Идејни пројекат музеја на отвореном посвећеног древном рударству и обради метала
Предвиђена је и изградња савременог музеја под ведрим небом који ће бити посвећен древном рударству и металургији. Посетиоци ће се преко игара упознати са тим делом наше историје, претварајући се накратко у археологе и рударе и покушавајући да сами пронађу неко благо и изваде злато. Од 25. јануара до 11. марта на Националном археолошком институту са музејем приређена је и фото-изложба под насловом "Археологија и бизнис у партнерству" која представља резултате истраживања древног златног рудника.
Трачанско светилиште на врху Ада Тепе
Превод: Александра Ливен
Фотографије је уступила екипа пројекта
