Колико познајемо Бугарску? „Као фоторепортер увек сам мислио да је веома добро познајем, јер стално путујем, каже Евгени Димитров, управник фотографске агенције. – Међутим, кад смо са колегама кренули да обилазимо мало позната места и најпопуларније природне и историјске знаменитости, показало се да у Бугарској има пуно дивних предела‚ овејаних легендама далеке прошлости и историјских споменика који очекују људе проналазачког духа.” Евгени Димитров је и председник удружења „Културни пројекти” које је организовало експедицију „Откриј поново Бугарску”. Мобилна екипа фотографа и новинара путује теренским возилом и фотографише и прикупља податке о мало познатим местима‚ удаљеним од људске сујете и интересовања масовног туризма. Недавно је екипа удружења „Културни пројекти” боравила у долини реке Русенски Лом, у северној Бугарској.
„Отишли смо тамо скоро без одређеног правца и уз помоћ локалног фоторепортера стигли смо до једне пећине, у близини тврђаве Червен, која је била насељена од халколита до отоманске владавине на нашим просторима – прича Евгени Димитров. – О њој се знало сувише мало. Археолози из музеја у Русеу почели су истраживања пећине 2005. године. Она се налази у изузетно живописном пределу и дуга је 90-ак метара. У пећини има извор воде чудног укуса и својстава, као и натписа на грчком и латинском језику. Тамо су такође откривени трачки жртвеници и сахране који представљају занимљив објекат истраживања научника о древним обитаваоцима пећине. А само путовање до пећине је права авантура и духовни доживљај.”
Екипа припрема материјале који се не ограничавају само на суве историјске податке, него имају за циљ да преко текста и слика омогуће читаоцима да се препусте емоцијама путовања до мало познатих места, да осете дух путовања и сами упознају земљу. „Отварањем границе према Грчкој појављују се многи интересантнији објекти који су били у пограничној зони. Поред тога, у току деценија они су сачувани од дивљих археолога и вандала. Научници већ имају прилику да их виде и истражују”, каже Евгени Димитров. Овог пролећа његова екипа је посетила тврђаву у пределу Балак дере на подручју Ивајловграда, у близини границе, где река Арда улази у суседну Грчку. Од неколико година археолози истражују утврђење које захвата површину од око 0,1 ха. Резултати овогодишњих археолошких ископавања под руководством Ивајла Канева потврђују тезу да су Бугари живели у овој тврђави с краја 9. и почетком 10. века. Екипа пројекта „Откриј поново Бугарску” боравила је и у дивном селу Доње Луково на истом подручју. Нажалост, тамо је затекла призор оронулих и напуштених због миграције кућа‚ препуштених зубу времена.
„У селу Доње Луково налази се једино у Бугарској тзв. воштано дрво – наставља Евгени Димитров. – То је медитеранска биљка која се код нас сусреће на неколико места као жбун. Једино место где биљка расте у облику дрвета‚ је испред зграде општине у селу. Кора дрвета личи на восак и неколико пута годишње мења своју боју – од беле, кроз ружичасту, до тамноцрвене и смеђе боје, затим почиње да се љушти и све се понавља у следећем годишњем циклусу. Воштано дрво је заштићена врста и новчана казна за његово уништавање је импресивна. У селу Доње Луково налази се и невероватно лепа црква‚ стара око 2 века која је укопана у земљу. Она је изнутра обложена дрвом и богато украшена дуборезом. Село би се могло претворити у пријатно место за одмор у дивној природи.”
© Фотографија: Евгени Димитров
Воштано дрво
Експедиција „Открији поново Бугарску” ће обухватити око 40 мање познатих, али релевантних историјских објеката у целој земљи. Консултанти пројекта су познати бугарски научници проф. Валерија Фол и проф. Христо Матанов. Најбољи фотографски и новинарски материјали биће објављени у бугарским и страним медијима. Предвиђа се да за годину дана буде приређена велика изложба фотографија на Мосту заљубљених код Националног дворца културе у Софији, уз подршку Софијске општине.
„Наш крајњи циљ је да широј јавности представимо ова мало позната и дивна места у земљи – каже Евгени Димитров. – Медијске публикације такође би могле да подстакну локалне општине да траже средства за побољшање инфраструктуре и уређење региона, што би вратило живот у ове крајеве. На путу ка пећини у долини реке Русенски Лом прошли смо крај села Табачка, изузетно чисто и добро очувано место од најезда цивилизације. Хтели бисмо да према властитим снагама популаришемо те објекте да бисмо привукли пажњу туриста и допринели оживљавању ових опустелих подручја, јер то заиста вреди.”
Превела: Марина Бекријева
