Историјски музеји чувари су националних културних традиција. Сале пуне експоната стварају код нас респект према прошлости. Уче нас да поштујемо живот предака, као и да са достојанством градимо своју садашњицу. А за малишане свака посета археолошком музеју, на пример, може да буде досадна, јер је тешко да привучеш њихову пажњу када се ради о често пута неразумљивим предметима иза стаклених излога. Деци такође није увек лако да буду тиха и пажљива на сваком кораку. У САД од неколико деценија отворени су специјални музеји за децу где се на приступачан начин у облику игре мали посетиоци упознају са уређењем музеја, са начином на који се у њему пружа информација и могу стећи нова знања као и са правилом да се не дирају експонати.
То је већ могуће и у Бугарској. Од децембра 2011. до 25. марта 2012. године мали становници и гости Софије могу да посете изложбу "Археологија иза кадра" која је приређена уз подршку фондације "Америка за Бугарску" и фонда за научна истраживања при Министарству образовања, омладине и науке. Поставка је приређена у Националном историјском музеју, а њени аутори су професори на факултету археологије Новог бугарског универзитета Весела Герчева и Богдан Атанасов. Изложба приказује рад и закључке археолошке експедиције "Струма" 2009-2010. г. А ето са каквим се изазовима сусрећу млади посетиоци те поставке:
"У оквиру изложбе они преко игре могу да прођу путем којим су археолози ишли у процесу научног истраживања – прича Весела Герчева. - На пример, први корак сваког археолога је разговор са мештанима истраживаног терена како би од њих сазнали какве се легенде причају о њиховом крају и шта поуздано знају о својим насељима. Деца слушају интервјуе наших колега и покушавају да схвате и запамте историју различитих крајева.
И тако улазе у улогу правих археолога, траже "налазе" у једном пешчанику у сали музеја и откривају тамо предмете – копије већ постојећих експоната. Свакако, то је и омиљена игра малишана. Тешко је описати усхићење детета када само пронађе неки предмет. Тада се природно појављује и жеља да сазнаш нешто више о њему, каква је рецимо његова намена, ко га је користио и у које сврхе. Деца уче и како да одреде доба настанка тог предмета.
То је друга игра коју нудимо у оквиру изложбе: упоређивање старих и нових предмета и процес њиховог датирања. Научници датирају предмете путем упоређивања, и управо тиме се баве и деца у игри. На тај начин малишани сами долазе до закључака до којих долазе и научници у свом раду. Изложба је за децу повод занимљиве игре, у току које она поред осталог читају текстове, а ми, одрасли, у то време покушавамо да уклонимо препреку између њих и предмета."
Сала где свако дете може да се на дан претвори у археолога отворена је током целог дана у периоду изложбе – без икаквих ограничења и забрана. Нису, међутим, заборављени ни родитељи за које је такође приређена археолошка игра:
"Ми им пружамо шансу да открију једну праву археолошку целину, да прођу корацима археолога и да покушају да утврде које је између постојећа три насељена места у тој целини старо преко 7.000 година – објашњава Весела Герчева. - Смисао тог забавног доживљаја је значајан, јер је изложба начин да људима пренесемо веома озбиљну поруку, наиме да је културно-историјско наслеђе Бугарске угрожено. Преко 90 процената споменика данас је оштећено трагачима за закопаним благом у циљу извоза и продаје налаза ван предела земље. То нам смета да се упознамо са богатством, пронађеним на нашим просторима."
Сличан експеримент са дечјим интерактивним ћошком већ је спроведен у Археолошком музеју града Варна. У оквиру пројекта "Археологија иза кадра" сличне тематске просторије постоје и у Музеју града Благојевград, као и у Националном музеју "Земља и људи" у Софији. А ево чему још теже Весела Герчева и њене колеге:
"Замишљам отварање великог, правог дечјег музеја у Софији где ће под једним кровом бити представљене све теме на којима раде поједини музеји у земљи. То ће бити атрактивно место за целу породицу, а с друге стране, подржаће напоре музејских стручњака да раде са децом на иновативан, несвакидашњи начин."
Превод: Александра Ливен
Фотографије су уступили аутори пројекта "Археологија иза кадра"
