Бугарско образовање већ располаже поузданим путоказом реформи које му предстоје на дугорочном плану. Он ће помоћи да се млади лакше адаптирају према динамици економског живота у земљи. Од прогноза о томе које ће професије бити најтраженије у будуће зависиће професионална оријентација младих, а она ће са своје стране одредити њихов даљи каријерни развој и стабилно место у друштву.
Прогнозирање потреба за радном снагом до 2020. г. тема је пројекта Министарства за рад и социјалну политику, финансираног из Оперативног програма "Развој људских ресурса". Годишња проучавања потражње радне снаге са одређеном квалификацијом од стране бизниса омогући ће израду средњорочне и дугорочне прогнозе. Пројекат укључује и стварање Националног квалификационог барометра, разраду веб-странице са приступачном информацијом о запошљавању по секторима и занимањима – почев од ђака и незапослених, па све до запослених лица. Тако ће, садашњи свршени ђаци имати могућност да, захваљујући том пројекту, боље испланирају своју будућност тако што изаберу образовање и професију који ће им пружити шансе да се по завршетку студија брже запосле и успешно реализују. А они који су остали без посла располагаће информацијом каква би им преквалификација била од највеће користи када траже посао.
"Ако на средњорочном и дугорочном плану имамо информацију које су потребе бизниса, бићемо у стању да много боље усмеримо наше програме о професионалној преквалификацији – каже Дејана Костадинова, заменик министра за рад и социјалну политику. - То је уједно добра основа за планирање реформе у образовању. Наставне програме за средње и високо образовање променићемо на начин који ће нам гарантовати оспособљавање стручњака за секторе који су најтраженији на тржишту рада. Дугорочни циљ тог пројекта је да повећамо продуктивност рада и на тој основи – економски раст."
Према Елки Димитровој из дирекције "Политика на тржишту рада" у Министарству за рад и социјалну политику, једно прелиминарно испитивање показује да ће око 2020. г. боље образовање бити кључни чинилац за брже запошљавање. Бизнису све мање ће требати лица са основним образовањем или без таквог образовања, за рачун особа са средњом и високом спремом. Удео радника са вишим степеном стручне спреме у структури економије ће бити у порасту. Број запослених по секторима указује на трендове и промене до којих долази у економском развоју земље. Око 2020. г. скоро двоструко ће се смањити број запослених у пољопривреди, шумарству и рибогојству, показују подаци проучавања. Све мања ће бити и потреба за радном снагом у екстрактивној и прерађивачкој индустрији, а исто тако и у грађевинарству иако се може рећи да и у тим секторима постоји развојни потенцијал. Будућност припада услугама, тврди Елка Димитрова. Трговина, ремонтни радови, транспорт, хотелијерство, угоститељство и др. су услуге које ће запошљавати све више радника, као што је то сада у свим развијеним земљама. Све више лица ће бити ангажовано у сфери информационих и комуникационих технологија. Повољна перспектива отвара се и пред стручњацима за финансије и осигурање као и пред онима који раде у образовању или пак су аналитичари. Запослених у државној и локалној управи ће бити све мање. Занимања која траже мануелни рад неће бити на великој цени, то се односи, рецимо, на занатске струке. Стручњаци који су стекли знања и вештине у професији, која не тражи мануелни рад, могу бити сигурнији у погледу своје будућности.
Превела: Ана Андрејева
