Склониште, топла реч и мало хране – то је све што је потребно људима који су из неког разлога остали без куће. Током топлих месеци они лакше преживљавају. Често их можемо видети у парковима, у близини великих продавница, на железничким и аутобуским станицама. Неки од њих налазе привремени посао, смештај, а тиме и наду... Али када падне снег и посебно током зиме попут овогодишње - са екстремно ниским температурама које се недељама задржавају, смештај и топлота дословно спасавају живот тих људи. Подршку бескућницима пружају општине, црква, Црвени крст Бугарске, разне невладине организације.
Људи којима је потребан смештај и топла храна најчешће се прво примају у кризни центар. Највећи центар тог типа налази се у Софији. "Најчешће су у дом смештени старији људи који су постали жртве стамбене мафије, особе које су напуштене, као и такви који никад нису имали властити дом. Неки су се у тим установама нашли услед лошег планирања свог живота, други су постали жртве преваре, а трећи нису могли покрити трошкове режије, објашњава Минка Владимирова, шеф Дирекције за социјалну делатност општине Софија. - Кризни центар за смештај бескућника отворен је крајем децембра 2011. године у склопу пројекта општине Софија. Центар је у потпуности финансиран средствима буџета општине, а основна идеја његовог оснивања је да бескућницима обезбеди смештај, одећу и храну. На почетку нам је смештајни капацитет био за око 30 особа, касније смо базу проширили како бисмо током ове тешке зиме изашли у сусрет потребама већег броја људи. Након 24-часовног боравка у прихватилишту бескућници имају различиту судбину. Испоставља се да неки од њих имају родбину и одлазе код њих, друге шаљемо у три центра за привремени смештај бескућника у Софији где могу да остану три месеца. Код неких је потребно да неко време проведу у општинској болници због смрзавања или погоршаног здравственог стања."
Упркос чињеници да су у хладним данима оптерећенији, кризни центар и центри за привремени смештај и даље примају бескућнике. У главном граду је број бескућника највећи. Међу бескућницима су и сезонски радници који су ангажовани на градилиштима, а током зимских месеци су остали без посла и доходака, а наравно, и без куће. Неки од тих људи нису обавештени о постојању сличних центара за привремени смештај у којима поред топлине, смештаја и хране могу да добију и консултацију са социјалним радником. Често такви људи покушавају да преноће на железничким и аутобуским станицама, као и на метро станицама. О проналаску бескућника и помагању тим људима брине општинско предузеће "Служба поливалентне патронаже". Његове екипе помажу бескућницима који желе да буду смештени у домове за привремени смештај. Због екстремно ниских температура део екипа радиће и током викенда, а исто тако и ноћу.
"Та пракса, односно постојање сличних екипа, постоји од прошле године и захваљујући управо њима пронађен је добар део бескућника који сада бораве у кризним центрима, домовима или болницама, прича Минка Владимирова. - Од прошле године нудимо и бесплатан оброк бескућницима. Помоћу фондације "Мисија без граница", отворили смо нове народне кухиње. Волонтери у неким народним кухињама дају људима топле напитке како би се они загрејали. Користимо све ресурсе и могућности да бисмо помогли људима који живе на улицама. Свесни смо да и у осталим градовима широм земље социјалне службе раде исто као и ми и пружају различите врсте услуга и подршке бескућницима."
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
