Ако постоји нешто што најбоље умеју и знају, то је свакако – мрзети. На први поглед ћете их тешко разликовати од њихових вршњака који се мају по школском дворишту. Али чим уђу у мрежу, претварају се у праве терминаторе, пуне негативизма и агресије. Вероватно сте већ погодили – реч је о хејтерима, о једној пасмини која већ одавно хара виртуелним простором.
Хејтер је негативац и мрзи свачији успех, као и свакога ко је другачији од њега. За њега је мрежа прави одушак, терен за обрачун, са поводом или чак без повода. Најподложнији таквим екстремним стањима су тинејџери и деца. Мржња, гнев, претње – за њих је интернет полигон за испољавање најнижих страсти.
© Фотографија: БГНЕС
Иван Игов
"Нормално је да тинејџер снажно воли или снажно мрзи. То је узраст када још увек ниси емоционално зрео, не можеш увек контролисати своје емоције, каже психолог Иван Игов. - Међутим, то не значи да су у реалном животу ова деца обавезно груба и неваспитана. Пре би се рекло да на тај начин желе да се растерете од стреса и негативних емоција. Социјалне мреже су преплављене анти-групама и анти-профилима, нецензурисаним изразима и претњама. Наши млади хејтери чак имају сајт на коме под маском анонимуса- никнејмова воде жестоке ратове против својих школских професора и другара. Нарочито популарни су клипови који су забележили арогантно понашање ученика према њиховим предавачима или према неком ни кривом ни дужном школском другу. Када се тинејџери посвађају на улици, често дође до размене увредљивих речи, па и батина, али ове емоције брзо пролазе и посвађани ђаци су већ сутрадан поново добри пријатељи. Међутим, када је у питању интернет, ствари не стоје баш овако - Нажалост, ако су до ере сајбер простора, тог "паралелног света" у коме живе наша деца, ове претње нестајале чином њиховог изрицања на улици или у школи, сада већ остају написмено, уз то – на дуго. А деца уопште нису свесна да се таквим увредама и клеветама могу нанети озбиљне штете. Једно наше истраживање у оквиру пројекта УНИЦЕФ-а показало је да се једна трећина насиља међу децом пребацила у сајбер простор. У питању су увредљиве SMS поруке, клевете, претећа писма и још пуно таквих ствари које су из дана у дан све опасније. А одрасли то уопште не примећују, јер се све то дешава у свету који је у многоме другачији од њиховог."
Опет према недавно спроведеном испитивању, скоро 80 одсто ученика гледа на агресивно понашање у мрежи као на забаву. А скоро половина тинејџера признаје да су и сами слали увреде и претње непознатим особама – онако, забаве ради. Према психолозима међутим, у већини случајева ови малолетни агресори немају за циљ да намерно некога увреде, него је то начин да експериментишу својим властитим идентитетом и да испробају докле могу да стигну. Наравно, то не значи да је њихово присуство у хејтерским сајтовима у ствари безазлени начин да проводе слободно време.
"Оно што згражава јесте чињеница да се на таквим сајтовима могу видети фотографије и текстови који уопште нису препоручљиви за децу испод 18 година, каже Иван Игов. - Осим тога држава мора да штити своју децу. То је исто као да неко на улици прети неком детету, а ми му се морамо притећи у помоћ. Да би смо стварно заштитили своју децу, морамо затворити сајтове који сеју мржње и претње међу децом. Органи у чијој је надлежности да контролишу шта се дешава са нашом децом у интернету морају да предузму озбиљне мере."
Превела: Катарина Манолова
