Савремени млади новинари имају боље самопоуздање као представници четврте власти у односу на своју старију браћу по перу. Осим тога, они су балансирани и објективни. То показују посматрања доцента др Лиљане Андрејеве, дугогодишњег предавача новинарства и веза са јавношћу на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски” и аутора књига посвећених телевизији. Нове технологије, дигитализација, широка употреба интернета у целини мењају савремене медије, пружају им могућност за квалитетније емисије и бољу повратну везу са аудиторијумом, сматрају млади новинари. Међутим, контрадикторне су визије о јутарњим телевизијским емисијама.
- С једне стране, кажу да јутарњи програми "напајају" гледаоце информацијама и њима је јасно шта се код нас и у свету дешава, објашњава доц. Андрејева. Други млади људи, пак, износе став да се у јутарњим емисијама преекспонирају политичке теме и људи одлазе на посао преоптерећени политиком. Они их упоређују са програмима страних телевизија где се у јутарњим часовима прича о добром расположењу, здравој исхрани, здравом начину живота и томе слично. Тако да постоје различита мишљења по питању да ли је заиста на радију и телевизији потребна политика у тако великој мери. На следећем месту подстиче се једна нова стилистика у истражном новинарству. Млади људи не прихватају синдром јавног тужиоца код истражних новинара који одлазе субјекту и своја питања постављају агресивно. Њима се пре допада тај облик хумора, ироније, сарказма који на прилично једноставан начин дира у рану социјалног организма. За њих је тај приступ атрактивнији, савременији и могао би да привуче и задржи пажњу. Сматрају да је потребна промена облика, као и да су добре оне емисије у којима се људски проблеми разматрају кроз људске судбине. Они поздрављају учешће тзв. непрофесионалних репортера. Сада већ људи могу да сами фотографишу и шаљу своје материјале телевизији или да се јаве радију. Та повратна веза такође представља стимуланс као један демократски прилаз.
Будући млади новинари воле живе емисије са лица места. Допада им се савремено модерно опремање студија. Међутим, они сматрају да недостају специјализоване емисије са занимљивом тематиком која заокупља младе људе. Они би хтели да виде моделе понашања и сматрају да су квазизвезде потиснуле бугарску духовну елиту: писце, глумце, сликаре, научнике. „Приметила сам да по њима, то доводи до поремећаја вредносног система, рачуна се на ниске страсти и чак постављају питање да ли је ново новинарство у складу са етичким нормама или кује нова правила.”, објашњава доц. Лиљана Андрејева. „Медији се претварају од прозора према свету у прозор према кухињи и спаваћој соби”, категорични су млади. По мишљењу будућих новинара политичари су медијски преекспонирани и запажа се прожимање професије новинара и PR. Поред тога они сумњају да власт врши притисак на новинаре, а посебно на власнике медија што има реперкусије на њихову објективност. Млади желе да виде емисије конкретно посвећене односима између полова, између родитеља и деце. По њима, знатан део постојећих емисија посвећених љубави је већ некако сладуњав. Све више млади људи не гледају телевизију, а више времена проводе испред компјутера, на Интернету у коме виде зону праве слободе. Будући новинари ипак остају оптимисти и верују да ће имати прилику да се добро реализују.
Превод: Албена Џерманова
