Један од најболнијих проблема европских земаља, укључујући и Бугарску, је тешка демографска ситуација. Стопа наталитета у Бугарској је ниска, просечна старост становништва – висока, а наша нација је међу онима које најбрже старе у Европи. Неповољни демографски правац захтева што је могуће брже измене пензионог модела. Поставља се питање када реално можемо да кренемо са тим реформама. Сада, када нас је задесила финансијско-економска криза, чини се да то није најпогоднији тренутак за промене. До тог закључка је дошла бугарска влада која је најавила реформе, али је затим одустала од њиховог спровођења.
Потребна нам је радикална реформа, јер је према прорачунима експерата тек 15 одсто становништва Бугарске испод радно способног узраста, док је 23 одсто изнад 65 година старости. На 100 запослених код нас долази 82 пензионера, док је у развијеним европским земљама тај однос 1:4 у корист запослених. Национални институт осигурања (и посебно његов Пензиони фонд) сваке године исказује све слабију наплату пензионих доприноса који уопште нису у стању да покрију трошкове за исплату пензија. Рецимо у 2008. г доприноси запослених су покривали тек 63 одсто свих издатака на име пензија. Преостали део издваја се из државног буџета. Дефицит система јавног осигурања на почетку 2010. г. износио је око 1,2 милијарде евра. Све је то последица како демографске кризе и повећања броја људи у пензионом узрасту, тако и смањења стопа за обавезно пензионо осигурање последњих година које се обрачунава на зараду (на терет послодавца), што је била једна од мера за подстицање домаћег бизниса. Минус у буџету Националног фонда пензионог осигурања резултат је и сиве привреде, за коју се зна да никада не уплаћује доприносе на пуну зараду запослених. Још увек многи послодавци склапају радне уговоре о исплати минималне прописне плате једино да би пријавили минималну основицу по којој би се обрачунавали социјални доприноси, док истовремено својим радницима реално плаћају веће зараде.
Консултативно веће за пензиону реформу код министра за рад и социјалну политику понудилo је две варијанте промене пензионог модела. Према првој варијанти од почетка 2010. г. право на пензију би стицали осигураници са 37 година радног стажа (за жене) и 40 година радног стажа (за мушкарце). Сада се траже навршене 34 године, односно 37 година радног стажа осигурања. Задржава се услов да осигуране жене могу да стекну право на старосну пензију када наврше 60 година, а осигурани мушкарци – када наврше 63 године. Друга варијанта предвиђа да се од 2012. г. повећава старосна граница за одлазак жена у пензију за 4 месеца, па би тако 2019. жене са прописним стажем осигурања могле отићи у пензију само ако су навршиле 63 године. Предвиђа се такође да се од 2021. г. старосна граница повећава постепено и за жене, и за мушкарце како би достигла 65 година за оба пола, а испод тог узраста нико не би могао да стекне право на старосну пензију.
Засада реформа или бар онај њен део који се односи на повећање броја година стажа осигурања и навршених година, одлаже се на неодређено време. Према мишљењу владе у доба кризе у први план се истиче проблем незапослености која погађа превасходно младе. На велике тешкоће наилази и бизнис. На одлуку о одлагању старта реформи утицали су и оштри протести јавности. Гледано у глобалу, бугарски грађани мисле да људи осећају велики замор после 20 година транзиције и свакојаких промена. Они живе у сталном стресу, изнервирани су због мноштва проблема у свакодневици, па не би подржали повећање тражених година стажа осигурања и навршених година живота за стицање права на пензију.
Испитивање спроведено међу члановима Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) указује на знатан део неодобравања тог правца пензионе реформе. Према наводима анкете која је обухватила 44.000 испитаника, чланова КНСБ, скоро 97 одсто њих је против повећања година живота за стицање права на пензију. Друга репрезентативна синдикална организација – Конфедерација рада „Поткрепа“ сматра да се о променама пензионог модела може разговарати тек за десетак година. Послодавци у лицу Бугарске привредне коморе мисле да сада и у наредних годину-две дана, све док не изађемо из кризе, није погодно време за покретање реформе система пензионог и других врста осигурања. Међутим и према њиховом мишљењу потребно је извршити радикалне промене, јер је домаћи модел осигурања застарео. Божидар Данев, председник Бугарске привредне коморе каже тим поводом:
„У Бугарској се осећа губитак поверења у систем осигурања код већег дела осигураника. Нико не верује да ће Пензиони фонд гарантовати пензију која би му обезбедила пристојан живот у годинама када више не буде у радно способном узрасту. Удео неформалне привреде која уплаћује минималне или чак никакве социјалне и пензионе доприносе не само што се не смањује, него постоји прогноза да ће се повећавати. Формуле за обрачун пензија не подстичу добровољно пензионо осигурање.“
Експерти Привредне коморе предлажу да се са реформисањем пензионог модела крене после изласка из кризе, при чему се сваком осигуранику пружи право да сам одлучи када да оде у пензију. Они мисле да у основицу за обрачун пензија не би смели да буду пресудни критеријуми као рецимо навршене године стажа осигурања или навршене године живота, не би требало да постоје појаве као што су плафон пензија или минимална пензија. Битан фактор у одређивању износа пензије требало би да буде износ акумулираних средстава сваког осигураника у одговарајућем пензионом фонду.
Превела: Ана Андрејева
