Од 2000. године у Бугарској је стартована реформа пензионог система. Она је почела повећањем старосне границе за стицање права на пензију и увођење бод-система који представља комбинацију навршених година и година стажа осигурања. Конституисани су и приватни пензиони фондови који чине трећи стуб пензионог система. Они су омогућили запосленима да добровољно уплаћују средства на име допунске пензије коју ће они примати напоредо са старосном пензијом која ће им бити исплаћивана из Државног пензионог фонда када стекну право на њу. Они који су рођени после 1959. г. почели су да уплаћују обавезне доприносе и у додатни пензиони фонд, који чини други стуб пензионог система. Данас, 10 година касније пензиони ситем Бугарске опет је суочен са великим изазовом, наиме треба да се хитно настави са реформама, јер се осећа озбиљан мањак средстава, становништво све више застарева, а још је и неколико влада донело низ неадекватних одлука. Дефицит Националног института јавног осигурања премашује 600 милиона лева (око 300 милиона евра). Он је нагомилан у току више година као резултат погрешних управљачких решења. Министар за рад и социјалну политику Тотју Младенов навео је те грешке на дискусији коју су организовали Центар за економски развој и Балкански институт за рад и социјалну политику у Софији:
"Једна од највећих грешака по мом мишљењу је да није вршен стални мониторинг свега што је било планирано да се измени и што је стварно било измењено у законима који се тичу пензионе реформе. Другим речима политичари су компромитовали модел за који је био планирано да буде уведен у праксу. Стално смањење социјалних доприноса и неке диспропорције у самом пензионом осигурању, толерисање раног одласка у пензију, нагло повећање броја особа које су стекле право на инвалидску пензију – то су само неки од елемената који стварају тензију у систему и неравноправност генерација, као и међу самим пензионерима и пензионим осигураницима."
Све је то довело до тога да сада 43 одсто свих буџетских прихода одлази за исплату пензија. А то је тако, јер свега 40 одсто свих средстава за пензије долазе од пензионих доприноса, док преосталих 60 одсто покрива буџет. Даљи пад осигуравајућих доприноса у циљу побољшања пословног амбијента погубан је за систем јавног осигурања, било је категорично мишљење учесника дискусије. Садашња ситуација тражи да се створе услови како би људи дуже остали на тржишту рада. А то подразумева ограничавање права на рано пензионисање и пооштравање контроле одобравања инвалидских пензија. Постоји још једно питање о којем ваља озбиљно размислити, додао је министар за рад и социјалну политику Тотју Младенов. Према подацима Националног завода за јавно осигурање 200.000 пензионера у Бугарској је у радном односу. Истовремено велики број младих није у стању да нађе посао. Размишља се о следећој варијанти – да у будуће свако може да бира да ли да оде у пензију или да остане у радном односу. Варијанте у том погледу су, наравно, изнијансиране. Представник Светске банке у Софији Флориан Фихтл је упозорио да Бугарска мора хитно наставити са реформама пензионог система, јер је суочена са најдраматичнијим осипањем становништва у поређењу са осталим европским земљама. То озбиљно угрожава систем осигурања.
"Узимајући у обзир чињенично стање, можемо очекивати да ће до 2025. г. становништво Бугарске бити за 1,5 милион мање у поређењу са 2000. г. Поред тога 2025. г. једна петина становништва земље ће бити изнад 65 г. старости, чиме ће Бугарска бити држава са најстаријим становништвом у односу на остале земље-чланице ЕУ. То практично значи да ће бити мање пензионих осигураника због мањег удела запослених у поређењу са целокупним становништвом. Истовремено ће број пензионера у Бугарској бити много већи у поређењу са осталим државама чланицама ЕУ."
Према Фихтлу могућност раног пензионисања (пре навршавања година старости за стицање пензије) треба да постане изузетак, јер 57 одсто мушкараца и 36 одсто жена тренутно стиче право на пензију пре но што је достигло нормалну старосну границу. Поред тога, истакао је он, износ пензионих доприноса један је од најмањих у поређењу са осталим земљама чланицама. "Потребно је додатно реформисати систем, рекао је Фихтл, како би Бугари добијали пристојне пензије, а да то истовремено не поткопава макроекономску стабилност и показатеље економског раста". Уосталом о ситуацији у којој се налазе бугарски пензионери сведоче чињенице које је на дискусији изнео бивши управник Националног института јавног осигурања Јордан Христосков. А управо да између 17 и 20 одсто пензионера живи испод границе сиромаштва.
Превела: Ана Андрејева
