У току годину дана заједничке екипе Министарства унутрашњих послова‚ Државне агенције за националну безбедност и Јавног тужилаштва Бугарске разоткриле су 179 криминалних група које делују на територији земље и у иностранству‚ а покренуте су оптужнице против 600 лица. Осим тога‚ разоткривено је укупно 1.269 лица‚ од чега су 209 вође криминалних група. Ово је изнето у извештају о једногодишњем раду Министарства унутрашњих послова након што је десноцентристичка партија ГЕРБ преузела управљање земљом. Министар унутрашњих послова Цветан Цветанов представио је извештај на округлом столу у парламенту‚ у организацији фондације "Ханс Зајдел". Министар Цветанов је оценио стварање специјализованих екипа МУП-а‚ Државне агенције за националну безбедност и Јавног тужилаштва за сузбијање организованог криминала као највећи успех који је резултат снажне политичке‚ али и законодавне воље 41. сазива Народног собрања које је најпре усвојило измене Кривичног закона и Законика о кривичном поступку. Ово је речено у четвртом годишњем извештају Европске комисије о напретку Бугарске по Механизму сарадње и провере у области правосуђа и унутрашњих послова у коме се први пут од 2007. године наовамо истиче да Бугарска има снажну политичку вољу за реформама у борби против организованог криминала и корупције на високим нивоима власти. Цветан Цветанов је изјавио новинарима да су реформе МУП-а усаглашене са европским партнерима и да се уз њихову подршку већ спроводи обука полицајаца надлежних у истрази организованог криминала.
"Током последњих 12 месеци враћено је поверење евроатлантских партнера у Бугарску‚ јер је данас организовани криминал већином прекогранични криминал – нагласио је министар Цветанов. – Из тог разлога се спроводе заједничке међународне операције против проституције‚ трафикинга људи и превара кредитним картицама на територији целе Европе. Ми радимо максимално брзо на постављеним задацима‚ без цурења информације."
Један од успеха МУП-а је и то да током 12 месеци није било отмица‚ рекао је још министар Цветанов:
"Веома забрињавајући је тренд да ухапшени починиоци тешких кривичних дела у Бугарској добијају лаке пресуде као што су условна пресуда‚ јавни укор‚ пробација", нагласио је он. Према његовим речима‚ ове казне не одговарају тежини кривичног дела. Он је као пример навео организовану криминалну групу телефонских превараната чије су жртве обично лаковерни старији људи. Ухапшеним лицима изречено је 11 лаких пресуда. "На тај начин она не могу постати свесна тежине учињеног кривичног дела, и по истеку казне настављају да раде исто"‚ убеђен је министар Цветанов. По њему криминалац који се извукао лаком пресудом‚ постаје много опрезнији и искуснији‚ што државу кошта много веће ресурсе да би се пратило његово деловање и да би био поново ухапшен за извршење истог кривичног дела. Министар Цветанов је међутим био категоричан да на основу таквих закључака не би требало долазити до проблема између органа за спровођење закона и судских органа. Образложења суда су да су најчешће докази неупотребљиви или недовољни у предсудској истрази коју спроводе тужиоци. Ево шта је с тим у вези изјавио државни тужилац Бугарске Борис Велчев:
"Сасвим одговорно могу рећи да су прошле године изречене пресуде по 96 одсто оптужница поднетих од стране Јавног тужилаштва. Увек ће бити изречених ослобађајућих пресуда у предметима и то је пракса у свакој земљи. Међутим‚ доношење глобалних закључака на основу неколико ослобађајућих пресуда на позадини неколико десетина хиљада, јесте неумесно. Истина је да ће увек бити примедби на квалитет прикупљених доказа‚ посебно што се тиче већих и компликованијих предмета. Предмети везани за организовани криминал су обично сложени. Приморани смо да рачунамо на исказе сведока из истих криминалних кругова чија је веродостојност често сумњива. Ове тешкоће су свакако неминовне. Међутим‚ неумесно је правити генералне закључке да рад органа у предсудској истрази као целина није добар."
Превела: Марина Бекријева
