Пењање степеницама успеха на личном и професионалном плану зависи од особине човека, а не од пола, убеђена је Елена Маринова. Она је прави доказ тога. У својој 34. години већ има оно о чему сања свака жена - успешну каријеру, дивну породицу и предивног 5-годишњег малишана. Елена је председник и један од власника водеће бугарске софтверске компаније. Стекла је бачелор диплому из економије и мастер диплому из стратешког управљања на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“. Била је члан борда две водеће домаће IT асоцијације – БАИТ и БАСКОМ. Добитница је награда „Млади менаџер 2010.“ фондације „Еурика“ и „Next generation“ за младе предузетнике листа „Пари“ („Новац“).
О свом путу од „нулте коте“ до одговорног положаја председника једне од најуспешнијих IT компанија и о тешкоћама на њему Елена прича:
„Све је почело као шала. Још нисам била дипломирала на бачелор студијама. Преда мном је био завршни испит и управо тада сам срела Дељана Лилова, тренутног извршног директора компаније. Имали смо заједничке другове и тако смо се упознали. У то време он је имао идеју да оснује софтверску компанију. Био се договорио са својим друговима из САД да обезбеде прве клијенте - мале start-up компаније у Калифорнији. Понудио ми је да му помогнем око израде бизнис плана. На самом почетку било нас је пар људи, а окупљали смо се у једном стану у софијском насељу „Дрвеница“. Било је забавно и не баш озбиљно. Прве године сам чак задржала свој основни посао – водила сам течај из енглеског језика. Почели смо са радом 2000. г., а само неколико месеци касније настала је највећа криза у IT индустрији – пуцање тзв. дот-ком балона, када су многе америчке IT компаније пале под стечај. У фирми нас је било већ 10-15 људи. Били смо приморани да неке од њих отпустимо. Наши амерички партнери су се повукли и можда је управо у том тренутку све постало озбиљно. Наредних 10 година догодило се пуно тога. Почели смо да радимо са великим клијентима, а десило се то сасвим случајно. Корпорација IBM је преузела једну малу компанију у Норвешкој која је била наш клијент и тако након серије ревизија, интервјуа почели смо да радимо са њима.“
Противно класичној логици, према којој се фирме афирмишу прво на домаћем тржишту, компанија којом руководи Елена је најпре стекла афирмацију на страним тржиштима и радила је са међународним гигантима као што су DHL, IBM, SAP, Siemens и др. Последњих 5-6 година она се окреће и према Бугарској, тако што на европским пројектима ради са различитим министарствима и невладиним организацијама. Међу њеним клијентима сада су како велике бугарске компаније, тако и мале, иновативне фирме. Пре неколико година Елена и Дељан Лилов су у својој компанији формирали и посебни R&D центар који се бави научним и примењеним истраживањима у сарадњи са научницима из академских кругова. Тако су настали и први производи. Један од њих је медијска платформа за таблете и смартфоне. Захваљујући њему, бугарски iPad корисници већ имају приступ првом домаћем електронском таблоиду – iВестник (iЛист) и iPad верзији пословног часописа „Менаџер“. Компанија је израдила и различите програме усмерене на подстицање развоја младих талената у IT сфери. Међу њеним иницијативама су Академија за IT лидере која је створена у сарадњи са Факултетом за математику и информатику Софијског универзитета, годишње такмичење из програмирања, специјализовани портал „ИнфоМан“ и многе друге.
Ево шта Елена каже о мотивима да компанија којом руководи инвестира у развој младих људи и науке:
© Фотографија: Диљан Марков
„Када сам се ја школовала, недостајала ми је веза са бизнисом. Убеђена сам да је она веома важна и умногоме може помоћи младом човеку да буде начисто са собом чиме жели да се бави, да стекне јасну представу о томе које су могућности и које су особине и вештине потребне да би могао да се развија и напредује. За нас као компанију млади људи су будућност Бугарске, они су ти са којима ћемо радити идућих година, они ће бити наши службеници или клијенти. Што се тиче истраживачког рада, верујем да се Бугарска мора развијати као дестинација која обезбеђује производе и услуге са високом додатом вредношћу не само у IT сектору, већ у свим гранама почев од оних које су популарне као приоритети - од пољопривреде и туризма. И ако је то пољопривреда, да не буде она једноставно конвенционална пољопривреда, а рецимо – био пољопривреда. Ако је туризам, да није масовни, јефтини, већ културни, спа и сеоски. У IT индустрији сви производи и услуге које нудимо морају бити високо иновативни. Због свега тога веза са универзитетима и њиховим истраживачким тимовима је веома драгоцена.“
Једна од иницијатива за подстицање развоја младих људи је и међународни програм стажирања. За кратко време кроз њу је прошло више од 100 стажиста из Бугарске, Француске, Шпаније, Енглеске и САД.
„Практично увек имамо бар по једног стажисте из иностранства – каже млада дама. - Тренутно је код нас Шпанац, а сасвим ускоро очекујемо и неколико Француза. У нашој канцеларији су странци стално присутни и то је део наше свакодневице. Њихово присуство нас обогаћује на културном плану, помаже нам да се осећамо грађанима света, а то је драгоцено. Сви стажисти су веома мотивисани. Поред тога што науче нове ствари, помажу нам у раду, што значи да је корист обострана.“
Што се тиче тешкоћа са којима се суочавају жене у IT бизнису за који се често сматра да је резервисан за мушкарце и предности бити дама, Елена признаје:
„Тешкоће су исте као и за мушкарце. Не видим баш неку разлику. Али ми, жене, смо интуитивније. Мени то помаже. С друге стране, има и интуитивних мушкараца... Гледано у целини, код жена је интуиција развијенија, али зато пак је код мушкараца способност прецизног размишљања више наглашена. У светским размерама у IT сектору још увек има више мушкараца него жена. Зато на већим догађајима и конференцијама не остајем непримећена. То што сам жена, помаже ми у првом контакту, а и касније – људи се некако лакше сете мене. Међутим, у сваком случају то није бог зна каква предност, јер много битније је шта сам ја као стручњак за софтвер. У шали могу рећи да је највећа предност за жену то што су за време IT догађаја редови испред женских WC много мањи.“
Млада пословна жена вешто „жонглира“ са каријером и приватним животом. Признаје да јој обе ствари доносе велико задовољство и сатисфакцију. Ван посла највише воли да време проведе са сином и породицом, пријају јој сусрети са новим људима, путовања по Бугарској и свету. Њена омиљена дестинација је Рио де Жанеиро. Каже да је можда то једино место ван предела Бугарске у којем би могла да живи и додаје: „У Европи Бугарска се налази на рубу – довољно на северу, да би се човек бавио озбиљним и одговорним бизнисом и довољно на југу, да би имао добар друштвени живот.“
Који је Еленин спас од ужурбане свакодневице и како увек успева да буде у кондицији?
„Времена се увек нађе за све – потребна је само жеља, каже она. - Много волим да одем у планину. Прошлог лета, када је мој син имао свега 4,5 године, успели смо да се попнемо на врх Мусала. Веома сам поносна на њега – сам је успео да стигне на циљ! Имам другова из детињства са којима смо и данас у контакту. Обожавам децу и у њиховом друштву осећам се срећном! Она су мудра и пуна идеја што ми помаже и на професионалном плану. Један од пројеката који смо направили претпрошле године – дечије игрице за iPhone настао је управо захваљујући интересовању деце. Испоставило се да у Бугарској нема таквих игрица на бугарском језику. Тако смо ми одлучили да направимо игрице које развијају размишљање, али и моторне вештине, помажу у учењу слова бугарске азбуке. Оне су постале веома популарне и често су их скидали, можда, највише Бугари у иностранству којима нису доступни сви постојећи едукативни материјали за најмлађу децу.“
Превод: Албена Џерманова
