На позадини друштвених проблема, штрајкова, незадовољства и економске кризе пажњу јавности привлачи једна књига са оптимистичким насловом „Живот може бити чудо“. Њен аутор је Ивинела Самуилова која је рођена у граду Севлијево. Завршила је гимназију са наставом шпанског и енглеског језика, касније магистрирала теологију на универзитету у Великом Трнову. Има и уже специјализације из области економског управљања и администрације, новинарства, PR-a, психологије. Извесно време је радила као новинар у родном граду, а од 2005. године живи у Софији и ради у области маркетинга. Да ли су јој ова знања и вештине помогли у писању књиге „Живот може бити чудо“.
„Претпостављам да је тако – каже Ивинела Самуилова. – Срећна сам што сам направила такав избор у погледу образовања и професионалне реализације. Лепо је када постоји склад између снова и реалности. Да би остварио своје идеје и снове, човеку су свакако потребне и практичне вештине – менаџерске, комуникационе, психолошке. Теологија ми је у извесној мери помогла да радим на себи и развоју своје личности, а економско образовање и новинарски рад у области маркетинга и односа са јавношћу омогућују ми да нађем исправни правац и да реализујем своје идеје.“
Мото књиге „Живот може бити чудо“ је реченица: „Ако сте човек који се не слаже са општепприхваћеном визијом реалности, не схвата себе сувише озбиљно, а који жели да сагледа сопствене могућности и настоји да живи душом, онда је ова књига за вас.“
„Прва и основна грешка коју човек чини је што дели живот на свакодневицу и чудо – сматра Ивинела Самуилова. – Не треба гледати на живот као на нешто досадно и сиво. Живот је стално чудо и мото ове књиге је да има два начина да га живимо – као чудо или као нешто обично, неку датост. У ствари, живот је дар. Нажалост, у нашем друштву све је више људи који живе управо монотоним и тужним животом. Осећају се несрећним и сањају о кућама, аутима, екскурзијама у иностранству, а живот је то што сада живимо и што од њега направимо. Вера без дела је мртва. У нашем свету је битна слободна воља, избор који правимо. Родитељи, учитељи, окружење постепено нам стварају предрасуде, намећу стереотипе, моделе и страх који нас терају да верујемо да за нас постоје могуће и немогуће, реалне и нереалне ствари. Управо о томе је реч и у књизи „Живот може бити чудо“. Моја јунакиња је до неког узраста веровала да ће њен живот бити необичан. Временом она постаје неспособна да се суочи са страхом, улази у разне улоге које јој друштво намеће, губи везу са собом, губи смисао…“
Ивинела Самуилова објашњава успех своје књиге тиме да је написана за Бугаре и представља одраз бугарске психологије и менталитета.
„Бугарину је веома тешко, јер га свакодневно бомбардују негативним вестима. Међутим, његов поглед на свет није у суштини негативан и због тога долази до дисхармоније. Сматрам да већина проблема и недаћа људи није везана за одсуство новца, аутомобила и сл., него за чињеницу да они не могу да нађу узрок дисхармоније у себи. А она је резултат тога да човек прихвата туђе, наметнуте моделе живота и системе вредности. Он често каже - изгубио сам смисао, врло сам несрећан, иако наизглед има све што је у савременом друштву критеријум за успех и срећу. Проблем је у томе да су животни модели наметнути споља, да је срећа некако изван човека што је апсурд. Срећа је у ствари унутрашњи однос, предиспозиција, а не гоњење дивљачи. Моја јунакиња је оличење људи који су се изгубили негде успут и трагају за смислом свог живота. У крајњој линији, она постаје свесна да ако имамо неки проблем и фокусирамо се на њега, он заиста постаје врло велик, а ми не можемо да сагледамо алтернативне могућности.“
Ивинела Самуилова планира да напише наставак књиге, у којој ће испричати о најчешћим замкама, страховима, предубеђењима који вребају у нашем животу и убацују нас у негативне животне сценарије. Поред тога, Ивинела је председник фондације „Кларитас“ основане 2007. године.
„Тренутно радимо на неколико пројеката – каже она . – Један је везан за истраживање и очување фолклорних образаца из целе земље. Спроводимо и обуку из вишегласног певања за хорске саставе из иностранства. Од идуће године фондација ће организовати посете страних гостију који ће се упознати са бугарским традицијама и фолклором у аутентичној средини. Убеђени смо да народна песма и игре уједињују људе боље од ичега. Народна музика је нама у крви. Она ствара осећај јединства и хармоније, што је врло битно у тимском раду.“
Фондација „Кларитас“ ради и на пројекту за самохране мајке и изградњу мреже узајамне помоћи. „Ја сама одгајам своје дете и знам да је то велика одговорност. Економска ситуација је заиста тешка, али је понекад морална подршка много важна. Заједно можемо много више. Верујем у добро и убеђена сам да са мало жеље и креативности можемо да претворимо свој живот и живот људи око нас у чудо“, рекла је Ивинела Самуилова.
Превела: Марина Бекријева
