3. априла 2011. године Бугарска православна црква канонизовала је жртве зверског покоља мештана Батака и Новог села приликом угушивања Априлског устанка из 1876. године – кулминације ослободилачке борбе Бугара против османлијског поробљивача. Немилосрдно угушивање устанка и жестоке репресалије над бугарским становништвом изазвали су буру негодовања у свету. У заштиту бугарске националне ствари иступиле су познате и угледне личности - велики британски политичар Вилијам Гладстон, славни француски писац Виктор Иго, ништа мање славни руски књижевник Фјодор Достојевски, италијански револуционар и борац за слободу Ђузепе Гарибалди и многи други. Годину дана касније почео је Руско-турски рат из 1877-78. године који је као резултат вратио слободу бугарској држави након петовековног турског ропства.
135 година после Априлског устанка Његова светост бугарски патријарх Максим је у катедралном храму Светог Александра Невског канонизовао седам монахиња, једну послушницу, двојицу свештеника и друге мученике из Новог села, као и бројне жртве жестоког покоља у месту Батак, међу којима двојицу свештеника и градске прваке. Након угушивања устанка родољубиви Бугари сакупили су њихове кости и према православној традицији достојно их сахранили у спомен-костурнице у храмовима. Оне се чувају тамо и дан данас и права су светиња.
Да би одала пошту тим недужним жртвама османлијских зверстава, Бугарска православна црква одредила је у Бугарском православном календару 2 дана - 9. мај за Новоселске и 17. мај за Баташке мученике. Ево шта каже директор Националног црквеног историјско-археолошког музеја Никола Хаџијев:
- Одлука о канонизовању жртава из Новог села и Батака достојан је чин. Тиме се не само одаје пошта овим неспорним мученицима Априлског устанка, него се и признаје њихова мученичка смрт за православну веру. Они су погинули због своје бугарске и хришћанске припадности на светом месту – у Новоселском манастиру и у цркви у Батаку. Њихова проливена крв, крв праведника и чистих људи, била је у име светлих истина и Господом благословљених дела. Зато их је Бугарска православна црква с разлогом прогласила свецима и светицама. Овим достојним чином она је поново демонстрирала своју духовну снагу, бацила нову светлост на нашу националну историју.
© Фотографија: БГНЕС
3. априла ове године Бугарска православна црква је канонизовала жртве покоља у Батаку и Новом селу.
Ово је прва канонизација бугарских светаца након више деценија, заправо од како су 1962., односно 1964. године канонизовани велики духовни будиоци Паисије Хиландарски и Софроније Врачански, који су одиграли огромну улогу за очување бугарског идентитета. Њихов подвиг разликује се од подвига мученика који су пролили своју крв из превелике љубави према Спаситељу Христу. Познато је, рецимо, да је поп Нејчо из Батака, пре но што су му одрубили главу, био приморан да бира између своје вере у Исуса Христа и живота сваке од његових седам кћери, које су једна за другом обезглављене пред његовим очима.
- Погубљене су читаве фамилије зарад своје вере у Бога, цркву и домовину, наставља Никола Хаџијев. То су прави пастири Христове цркве. Бугарска православна црква учестововала је у свим пресудним моментима у историји нашег народа. Канонизација тих мученика учинила је нешто много значајније, нешто што се веома ретко дешава. На сам дан канонизације читав бугарски народ био је јединствен у том светом чину зато што је то велики благослов за нашу земљу и наш народ. Вера бугарског народа једина је тековина која се није променила кроз векове – она нам је остала у аманет од наших предака, као чврсти морални ослонац националног духа. Све се друго мењало: идеологије, системи, учења, али нам је православна вера била и остала наше највеће богатство, највећа светиња.
Превела: Катарина Манолова
