Славка Секутова: „Много сам песама отпевала, много сам радости пружила, али и много љубави добила“

Наша позната певачица народних песама из Граовског краја (специфичне подобласти тзв. Шоплука) Славка Секутова је у нашој музичкој баштини оставила дивне обрасце тзв. „граовског певања“ које се истиче по специфичној вокалној техници, а карактеристично је..

објављено 22.7.17. 09.15

Народна веровања и легенде о Светом пророку Илији

20. јула Бугарска православна црква и верници славе спомен на Светог пророка Илију, непоколебљивог проповедника етичких вредности и једног од великих старозаветних пророка. Име Илија потиче од старохебрејске речи „Eliiahu,“ а значи „Јехова је мој..

објављено 20.7.17. 12.34

Ансамбл „Дунав“ – понос за националну културу Бугарске

Град Видин се налази у северозападном делу Бугарске, на обали реке Дунав. Његов географски положај, а посебно то што се налази у близини Римуније и Србије, условљава међусобне утицаје на традиционалне културе. Вековни суживот је оставио траг и на..

објављено 9.7.17. 10.31
Стоjaнка Пухлева, Георги Неделчев и Петка Жекова

„Нико није већи од хлеба“ – прослава краја жетве у Тракији

„ Знаш ли, драга, знаш ли ти колики је празник у Стрелцима кад се жетва заврши, па се амбари пшеницом напуне, тад се велики празник слави у нашем лепом селу, “ рефреном ове народне песме се сваке године у Тракији која има изузетно плодно земљиште..

објављено 5.7.17. 14.31

Магија народног плеса плени све више младих

„Неисцрпна снага”, „магични утицај” – тешко је са пар речи описати лепоту бугарских народних игара или пак дефинисати их на неки начин. Оне су током векова очувале дух Бугара, у њима се огледа виталност и емотивност нашег народа, које долазе до..

објављено 28.6.17. 14.25

„Кренуо Ењо по лековито биље“ – народне песме посвећене Ивањдану

Према народним веровањима, порекло лековитог биља везано је за вечиту борбу између добра и зла, између Бога и ђавола. Легенда казује да је Господ Бог направио човека од блата, оставио га на сунцу да се осуши, па сео да се одмори. Пошто је био прилично..

објављено 24.6.17. 08.15
Петра, Злата и Стоја са Мартом Форсајт, 1988.

Марта Форсајт: Више од 40 година са егзотичним и аутентичним бугарским двогласом

Једна енергична жена из Бостона је можда најватренији истраживач бугарског изворног фолклора. Љубав Марте Форсајт према бугарском народном стваралаштву букнула је када је почела студирати руски језик и књижевност што ју је подстакло да упише курс..

објављено 16.6.17. 15.43

Сорина Богомилова: Народна песма је мој живот

Познаваоци специфичне граовске песме ( прим. прев. музика карактеристична за југозападну Бугарску, тачније за град Перник и његову околину; шопска музика ) ће свакако оценити њен јединствен стил, а љубитељи традиционалне бугарске музике ће остати..

објављено 10.6.17. 08.35

„Шопски празник“ у граду Елину Пелину

Шопи су познати као ведри и весели људи. Имају своју животну филозофију, специфичне обичаје, начин живота и културу, и, свакако, одвајкада су познати по свом непоновљивом смислу за хумор и аутоиронију. Они живе на подручју Западне Бугарске које зовемо..

објављено 9.6.17. 17.25

Коприва у традиционалном веровању и пракси

„Да доживимо до следећег зелениша” – то је популарна бугарска изрека која значи „да успемо да преживимо зиму и дочекамо сезону зелениша“ (када ће нам бити лакше да бринемо о исхрани). По традицији под зеленишем подразумевамо коприву, зеље,..

објављено 9.5.17. 14.51