Меморандум би требало да реши део тешких проблема пред бугарском пољопривредом које је додатно компликовала светска економска криза. Предвиђено је да до 2013. године бугарска пољопривреда добије из Програма за развој сеоских подручја ЕУ 2 милијарде и 609 млн евра, као и 633 млн евра из националног кофинансирања. Осим тога, предвиђена је и исплата директних субвенција по јединици обрадиве површине. Само за 2009. годину, 95 хиљада пољопривредних произвођача аплицирало је за те европске субвенције. Доплате ће се вршити и из националног буџета. Министар Најденов каже да је пољопривреда основни приоритет у програму нове владе, а улога банака је да олакшају приступ кредитима.

"Радна група коју чине представници комерцијалних банака и Министарства пољопривреде припремиће конкретне финансијске пакете који ће бити на располагању пољопривредницима и који треба да поједноставе процес одобравања пројеката и исплате средстава за њих", навео је министар. Председник управног одбора и главни извршни директор банке "Уникредит Булбанк" Левон Хампарцумјан је рекао да ће се произвођачима понудити занимљиве солуције уз поједностављен поступак добијања банкарских кредита. Добра сарадња банака, Министарства пољопривреде и Државног фонда за пољопривреду који функционише и као агенција за плаћања, убрзаће процес апсорпције европских фондова, изјавио је Хампарцумјан.

"Ствар је у томе да ће комуникација бити боља, тако да ће и саме банке боље моћи да процене који пројекти имају потенцијал за добијање европског финансирања, а који нису сигурни и захтевају боље гаранције. Боља комуникација између страна ће потпомоћи и смањењу административних препрека пред нашим клијентима. Ми не желимо да се наши пољопривредни произвођачи удаве у папирологији."

Председник Националног удружења произвођача зрна Радослав Христов сматра да ће неповерење међу банкама и пољопривредницима бити превазиђено. А гарант тог процеса је сад већ и извршна власт, пре свега министарство и Државни фонд за пољопривреду. Криза бугарске пољопривреде у последњим годинама озбиљно је угрозила финансијско стање произвођача у сектору, поготово младих, додао је Христов. А светска криза је додатно компликовала ствари.

"Најпре реагују ситни произвођачи, што је и логично, будући да су њихови ресурси и резерве мањи. А крупнији пољопривредници смањују трошкове, већ је чињеница и смањење зарада. Други део њих не инвестира у повећање обрадивих површина у страху од банкротства. А ту долази и улога банака, која је управо у спречавању пропасти аграрних произвођача. Банке нам тренутно отварају додатне могућности за кредитирање, за шта смо им захвални. То је светлост у дну тунела и спас за нас".

Аутор: Милка Димитрова
Превео: Георги Стојчев