Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У царству птица

Својим бројиним планинама, шумама, заштићеним зонама и биорезерватима Бугарска је омиљено место љубитеља птица.
Фотографија: Венета Николова

Можда сте имали прилику да прелистате неки албум са фотографијама велелепних птица шаропера и детаљним описом њихових станишта и навика. Међутим сусрет очи у очи са неком ретком врстом пернатог света је доживљај који се не да лако заборавити. То ће вам рећи свако ко је имао срећу да се нађе у непосредној близини тих загонетних и крхких створења која настањују нетакнуте пределе Бугарске. Доказано је да је Бугарска једна од земаља на старом континенту где живи највише врста птица. Зато и није чудо што је она стециште орнитолога из целог света.



Ти страни гости се уопште не занимају за бугарске плаже, скијалишта и луксузне хотеле, нити за могућности провода по ноћним клубовима. Они долазе у Бугарску са једним јединим циљем да птице посматрају у њиховом природном амбијенту. У пратњи искусних водича, орнитолози посећују природне резервате и влажне зоне да би макар и накратко видели како живи пернати свет. Орнитолозима који долазе у Бугарску, посматрање птица одавно је пасија којој посвећују не само доста времена, већ за њу издвајају и прилично много новца. То је тако јер су такве специјализоване туре прилично скупе па зато није свако у стању да приушти тако нешто. То нам каже Павел Симеонов из организације за заштиту природе "Ле Балкан". Бугарска је иначе прави рудник злата за колекционаре примерака пернатих животиња.

Са дурбинима и скупом фотографском техником у рукама и око врата, теренцима или пешке, загрејани љубитељи птица не штеде време и снагу да би посматрали неку одређену врсту коју дотле нису видели ни познавали. "Биодиверзитет Бугарске је јединствен", каже Павел Симеонов. - У том погледу на једном смо од првих места у Европи после Шпаније. Невероватно богатство хабитата објашњава зашто је на нашој територији регистровано 426 врста птица. Тако у оквиру једне десетодневне туре имамо шансу да посматрамо и до 200 врста птица. То је заиста непроцењиво богатство!



Via Pontica – пут птица селица који повезује Европу и Африку, пролази и над Бугарском. Ова миграцијска рута надлеће гребенове планине Странџе зарасле у вековне шуме и наставља кроз небески простор изнад црноморске обале. Све то објашњава и невероватно богатство птица које се гнезде у тамошњим биорезерватима и влажним зонама. Највећа је концентрација птица селица најесен и у пролеће око језера Шабла и Дуранкулак на северном приобаљу Црног мора у Бугарској. Тада обале обрасле трском потамне од стотина хиљада представника птичјег света. Јата се вину у небо да би извела ритуалну игру, затим се спуштају над језерске воде и нестају из вида. Вреди ту слику пренети на фотографску слику. Сваке године могућност за то искористи на хиљаде пасионираних љубитеља птица из Француске, Данске, Швајцарске и Немачке. Највише гостију долази из Велике Британије где има преко 4,5 милиона осматрача птица. По речима Павела Симеонова који редовно прати стране орнитологе на њиховим путовањима по Бугарској, једно од атрактивнијих места за орнитологе је источни део Родопа. У стењу се гнезде колоније црних рода, орлова крсташа (aqula heliaca), египћанског супа (Neophron percnopterus) и белоглавих супова (Gyps fulvus). Двема последњим врстама прети нестанак. Зато се о њима брину природњаци из Центра недалеко од града Маџарово, који туристи редовно посећују:

"Уобичавамо да одемо и у слив реке Струма, у клисуру код Кресне или недалеко од старинског града Мелника – додаје Павел Симеонов. Због медитеранских струјања која се осећају у сливу Струме, тамо успева растиње које иначе није типично за остале крајеве Бугарске, а погодна је средина за настањивање дугорепог сврачка (Lanius nubicus), вољића маслинара (Hippolais olivetorum) и бргљеза камењара (Sitta neumayer). Те врсте није могуће видети у Западној Европи па зато нам често долазе орнитолози одатле и задовољни су што их могу посматрати. Ништа мање интересантан за осматраче птица је и слив Дунава, поготово језеро Сребрна које ужива статус резервата. Тамо наша фондација улаже бриге о јединој у Бугарској т.зв. гнездној колонији кудравог несита (Pelecanus crispus), риђогрлог гњурца (Podiceps grisegena) и других птица. У биосферним резерватима Старе планине има реликтних популација, рецимо уралске сове ( Strix uralensis), која се иначе може нормално посматрати у Белорусији."



Мало је дивљих кутака у Европи где човек може уживати у нетакнутој природи. Бугарске планине, шуме, заштићене зоне и биорезервати пружају јединствену могућност посматрати птице певачице, егзотичне, птице грабљивице и свакојаке друге представнике пернатог света! Организатори орнитолошких тура држе међутим до тога да се поштује етика осматрања дивље природе. Зато што свака неуобичајена за природне пределе људска интервенција може да заувек протера птице са њихових станишта.

Превела: Ана Андрејева

По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Отвара се пећина „Бисерна“ за туристе

Пећина „Бисерна“ ће од 6. априла бити отворена за туристе, саопштио је Бугарски туристичи савез. Пећина ће моћи да се посети од среде до недеље само уз претходну најаву. Најдужа и најлепша пећина на Шуменској висоравни – „Бисерна“ сваке године..

објављено 28.3.24. 18.00

Позитивна очекивања за летњу туристичку сезону

Ране резервације за летовање на бугарском јужном Црноморју ове године порасле су за 10% до 20% у односу на исти период прошле године, јавља дописник БНР из Бургаса Нина Рангелова. Осим домаћих туриста, очекују се и гости из Немачке, Велике..

објављено 25.3.24. 09.40
Фотографија: лични архив Николете и Уријела Зунино

Венчање у шуми, мусака на аргентински начин, брање лековитог биља … другачији планинарски дом Николете и Уријела

У Родопима се налази један од најатрактивнијих и најиновативнијих планинарских домова који носи бајковито име "Момчил јунак". Он има најмлађе домаћине у Бугарској, у њему се служи најукуснија храна и нуде незаборавни доживљаји. Дом у власништву..

објављено 21.3.24. 11.10