Испоставља се да све више туриста у светским размерама, укључујући и оне који посећују Бугарску очекују, чак инсистирају да им буде понуђен друштвено и еколошки одговоран туризам. А у којој је мери туризам у Бугарској социјално одговоран, није тешко проценити. Довољно је отићи на нашу црноморску обалу или у неки скијашки центар који се активно промовише, да бисте стекли представу о чему се ради.

Неконтролисана градња хотела, викенд насеља и локала на подручју наших одмаралишта, загађење животне средине супротно свим законским прописима, безобзирно уништавање природних ресурса….. Иако запослени у туристичкој грани већ годинама разматрају мере за њен одржив развој, за сада су остварени резултати скоро неубедљиви. Наравно, то не значи да се у Бугарској не могу наћи добри примери развоја туризма према европским стандардима. Један од њих је Велинград. Упркос интензивној градњи луксузних хотела и домова одмора, родопски спа центар је успео да очува своју природу, као и свој непоновљив шарм сликовитог планинског градића. Добри примери тзв. етичког туризма могу се видети и на другим местима у нашој земљи. У питању су пре свега мала планинска сеоца чије становништво дочекује госте у својим кућама и нуди им природан начин живота, као и прилику да упознају локалну кухињу, фолклор и занате, а да се при томе не наноси штета природној средини.

Старе сеоске куће одишу топлином

Већина тих малих предузетника су коректни порески обвезници и послодавци и послују у складу са захтевима бугарског законодавства. Међутим, њих није пуно и нажалост, гледано у целини скоро сви који се код нас лате туристичког бизниса траже брз и лак профит, користећи предности сиве економије. Финансијска криза је донекле смањила те апетите инвеститора, услед чега је градња несразмерно великих хотела на најнеочекиванијим местима, скоро и стала. Сада постоји тенденција ка смањењу цена и побољшању квалитета услуга. А ово последње означава и поштовање европских норми у погледу одговорног туризма. Према подацима Центра за социјалну и еколошку одговорност половина хотела у Бугарској већ предузима неке мере за уштеду воде, док је 70% њих пронашло начина за побољшање енергетске ефикасности. У исто време тек 17% бугарских хотела располажу системом за управљање чврстим отпадом, што неминовно утиче на животну средину. Добро је што је све више општина свесно да туризам не значи само смештај, храна и бетон. Ево и мишљења Здравка Василева, градоначелника општине Девин, у подножју Родопа:

„Не смемо заборавити да и најлуксузнији спа центар, и најлепша и удобна соба, и најбогатији избор сателитског програма у њој не могу заменити романтику и прилику за посматрање дивног изласка или пак свитања сунца, за уживање у лепоти неког кристално чистог водопада, предивним нијансама топлих јесењих боја, да видимо како из шуме искачу њени дивљи обитаваоци, да стварно осетимо прави дух природе! Нажалост, мало је оних посетилаца наших планинских одмаралишта којима се да видети и осететит сво то непроцењиво богатство. Стога, морамо радити у том правцу да бисмо туристима пружили заиста незабораван одмор који ће их натерати да се поново врате у Бугарску.“

Месне заједнице нуде гостима могућност да упознају њихове традиције

Истина је да је већ спласнуо ентузијазам локалних општина које су донедавно врло радо давале сагласност за изградњу хотелских комплекса, голф игралишта, вучних лифтова и остало који упропашћују предиван пејзаж, уз наду да ће им то донети профит. Многи људи код нас већ су свесни предности алтернативног еколошког туризма који се збиља може претворити у уносан бизнис. Ради се о организовању планинских пешачких тура уз сакупљање гљива или посматрање птица, јахање коња, бициклистичке туре, упознавање локалних заната и друго што привлачи велики број туриста у дивљу природу. Добар пример подстицаја одговорног туризма код нас је сертификат „Зелена кућа“. Бугарска асоцијација за алтернативни туризам додељује га као доказ квалитета гостинским кућама и породичним хотелима који су успешно прошли оцену усклађености са европским стандардима смештаја, код којих је негативан утицај на природу сведен на минимум. Што значи уштеду природних ресурса, очување животне средине и могућност за уживање у пријатној кућној атмосфери и локалним еколошким специјалитетима. И не на последњем месту – подстицај гостију да путују на одговоран начин и с поштовањем према бугарској природи.

Превод: Албена Џерманова