Перперикон – један од најпопуларнијих бугарских археолошких објеката у страним медијима

Фотографија: хива
Већ 10 година екипа проф. Николаја Овчарова истражује Перперикон - свети град Трачана у Источним Родопима. На конференцији за новинаре у Софији познати археолог је изнео информацију о откривеним наласцима. Ево шта је он изјавио у интервјуу РБ:

„Почетак историје Перперикона датиран је на више од 5 хиљада година пре Христа‚ што смо доказали на основу наших 10-годишњих истраживања. Зачеци града вуку корене из камено-бакреног доба – 5-6. миленијума пре нове ере и он је постојао до 1361. године‚ када су га након тешке опсаде освојили османски Турци. Периоди развоја Перперикона нису једнаки по значају. У камено-бакрено доба град је био светилиште‚ али без зграда‚ јер тадашњи људи нису имали сечива. Први својеврсни „златни век“ овај култни ценар доживео је у касно бронзано доба‚ односно од 15. до 11. века пре нове ере‚ када се претворио у највеће светилиште на Балканском полуострву. Током прошле године наишли смо на систем стеновитих олтара које ћемо и даље проучавати‚ открили пуно артефаката који сведоче о култним радњама и развоју металургије у оно доба. Перперикон је достигао други врхунац развоја у римско доба‚ у 3-5. веку када је већ постао свети стеновити град са правим улицама‚ административним зградама и храмовима. Његов процват је везан и за добијање злата из рудника у непосредној близини. Свакако не бих желео омаловажавати и период Средњег века. Од 12. до 14. столећа Перперикон је био епископско средиште и врло важан град за који су‚ према историјским сведочанствима‚ Византија и Бугарска у више наврата ратовале.“

По чему је Перперикон јединствен?

„По многим стварима‚ јер је у њему заступљено пет-шест историјских епоха са изузетно занимљивим споменицима. На пример‚ важна појединост је да овде тражимо Дионисијев храм и већ смо открили систем олтара које су описали антички аутори. Тамо смо пронашли и најранију цркву с краја 4. века везану за покрштавање Трачана у Родопима. У развоју Перперикона има много битних момената и то га заиста чини јединственим.“

Свети град и његова истраживања добили су широк публицитет не само у бугарским већ и у страним медијима. Већ 2000. године Си Ен Ен је емитовао своју прву репортажу о њему. Евроњуз и Ер Те Ел прошле године су такође у својим програмима издвојили место за археолошка открића у Перприкону и другим местима у источном делу Родопа, истиче Николај Овчаров. Пре три године о њима је, по његовим речима, Европски канал за културу АРТЕ направио диван филм у трајању од 50 минута који је вишеструко емитован. Утицајни страни листови такође су објављивали публикације о археолошким налазима на том подручју. Заиста велико признање је укључивање Перперикона на листу педесетак светих места у књизи британског аутора Филипа Кар-Гома „Света места на свету: од Стоунхенџа до Сантјага де Kомпостела“.

Прошле године у Перперикону је стартовао европски пројекат у склопу програма ФАР. Средствима тог програма започели су радови на изградњи посетилачког центра, рестауриран је источни зид средњовековне тврђаве, завршени су финални радови и у средњовековном обласном центру у подножју Перперикона где су некада постојале три цркве. „Нажалост, у децембру су средства по програму блокирана, каже Николај Овчаров. - Наравно, влада вероватно има свог разлога за то обзиром на кризу у земљи. Надамо се да ће у новој години та средства бити одблокирана“, додаје археолог. Тако ћемо до краја године бити у стању да окончамо радове на посетилачком центру. Између осталог, само 1. јануара Перперикон је посетило око 1.200 туриста. Иначе, блага клима у Источним Родопима омогућава посету туриста од почетка марта до краја новембра, каже у закључку Николај Овчаров.

Превод: Марина Бекријева, Албена Џерманова

Више из ове категориjе

Бугарске Цвети – букет живописних традиција

Цвети спадају у покретне празнике, а празнују се у зависности од тога када је Ускрс јер се прославља недељу дана раније. Овај дан обележава Христов улазак у Јерусалим и последњу недељу његовог живота.То је време када је Христос прихватио..

објављено 21.4.19. 08.05
Олупине једрењака из Османског периода (18. век) пронађене на дубини од 301 м у јужном делу бугарског приморја.

Црно море полако открива своје тајне

Бугарска се на истоку граничи с Црним морем, стога не треба да нас чуди то што је наш народ испредао бројне легенде о њему. Према једној од њих, ово море су назвали Црним због великог броја бродолома у њему. Које тајне крије Црно море? Ово питање..

објављено 18.4.19. 15.34
Кујумџијева кућа

Алафранга – знак да средином ХІХ века Пловдив почиње да живи на европски начин

На програму Пловдива као Европске престонице културе 2019. је и занимљив поглед на бугарску стварност за време нашег националног препорода који ће представити Регионални етнографски музеј у граду. Гости и становници ће имати прилику да виде..

објављено 18.4.19. 10.46