Бакрачић са „васиљевом“ водом учесници обреда стављали би у кућу неког од њих, а око њега су се окупљали момци и девојке из целог села или махале. Бацали би неколико зрна овса у воду, а такође и испод бакраћа. А затим би сви однели по које зрно тог овса и метнули под јастук са надом да ће сањати будућег брачног друга. Негде је постојао обичај да свака девојка сама спушта свој прстен у воду, а затим га из бакрачића вади или најмлађе дете у родитеља, или млад неожењени мушкарац, или пак старија жена. На крају би сво прстење вратили у бакрачић, покриле би га црвеном тканином и метнули под неки ружин бокор. Прстење је требало да преноћи испод звезданог неба.

Рано ујутру следећег дана ритуал је требало поновити. Етнограф Димитар Маринов је описао и случајеве када ујутру прстење из бакрачића вади момак, зван наричник. А припевка гласи: „Здрава, здрава годиница, и догодине живи, здрави били!“

Превод: Ана Андрејева