Предизборно преструктурисање у политичком простору поприма јасне контуре

Христо Иванов
Фотографија: БТА

Као што је било најављено у прошлој години, 7. јануара 2017. године је основана нова политичка формација „Да, Бугарска!“ коју је лансирао Христо Иванов, бивши министар правде у другој влади Бојка Борисова. Основни политички циљеви новог пројекта је обезбеђивање владавине закона и ефикасног, доступног правосуђа, убрзање темпа развоја земље те покретање конкретне борбе против систематског сиромаштва и повећање животног стандарда. Зацртани циљеви су наишли на велику друштвену подршку, с обзиром на то да је за мање од месец дана овај пројекат привукао 4.500 чланова и око 90.000 лева (45.000 евра) у виду донација. С друге стране, оснивање формације „Да, Бугарска!“ обећава озбиљно преструктурисање у десном политичком спектру земље, који је донедавно углавном повезиван са коалицијом Реформистички блок. 

Два дана пре оснивања нове формације лидер Демократа за снажну Бугарску (ДСБ) Радан Канев је још једном изјавио да се његова формација залаже за сарадњу са „Да, Бугарска!“ узимајући у обзир подударање њихових циљева са циљевима новоосноване странке када су у питањуреформа правосудног система и борба против корупције. Истог дана када је лидер Демократа за снажну Бугарску дао ту изјаву, Савез демократских снага (СДС) је из својих редова искључио Љубена Петрова, лидера софијске канцеларије партије због чињенице да не подржава план за јачање веза са покретом Бугарска грађанима и тражи зближавање са Демократима за снажну Бугарску. Неки су мишљења да о партнерству са „Да, Бугарска!“ размишљају и у Бугарском земљорадничком народном савезу (БЗНС) који је такође у саставу коалиције Реформистички блок.

Али сличних намера и идеја има и у редовима снага ван Реформистичког блока. Партија „Зелени“ не крије да је склона склапању коалиције са новом политичком формацијом Христа Иванова. Сличне намере су показали и из Покрета за европско уједињење и солидарност (ДЕОС).

За саму „Да, Бугарска!“ чињеница да су за њу показале интересовање већ постојеће партије је добродошла, и то не само из разлога да планира да у процесу остваривања својих циљева сарађује и са другим политичким снагама. До избора имамо нешто више од два месеца, у толико кратком временском интервалу ће тешко новоформирана странка успети да изгради своје структуре, а удруживање снага са већ структурисаним формацијама ће у неку руку надокнадити одсуство властитих. Али са појавом странке „Да, Бугарска!“ нагађања око преструктурисања на политичкој сцени нису исцрпљена. Неки очекују и сарадњу нове формације са партијом „Воља“ бизнисмена Веселина Марешког. Али чак и да не дође до таквог партнерства социолози сматрају да партија Марешког би освојила 5,2 посто гласова на превременим изборима. Резултати експерименталних испитивања која су социолози спровели крајем прошле године указали су да би евентуална политичка формација шоумена Славија Трифонова добила подршку преко 12 посто бирача.

Према подацима последњих социолошких испитивања из 2016. године, разлика у броју гласова између највећих снага у земљи – партије ГЕРБ и БСП, пала је испод 2 посто – за прву би гласало 20,3 посто грађана са правом гласа, док би другу подржало 18,4 посто Бугара. Уједињени патриоти би добили 10,1 посто, а Покрет за права и слободе – 6,3 посто. Али преструктурисање у политичком простору је у стању да у великој мери промени те бројке.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова

print Штампај
Више из ове категориjе

На Самиту НАТО донете одлуке које подржава и Бугарска

Последњи Самит НАТО у Бриселу трајао је шест сати и на њему су без претходног разматрања донете одлуке око којих су се договориле све чланице Алијансе. Бугарска је свој став у вези с тим решењима изнела недељу дана пре Самита у разговорима министра..

објављено 28.5.17. 09.15
Ђорђе Иванов и Владимир Путин за време њиховог састанка у Москви.

Изјава Путина о словенској писмености ујединила бугарске политичаре

24. маја, на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености, Бугари су сазнали да је у Москви председник Владимир Путин на састанку са својим македонским колегом Ђорђем Ивановим рекао да је словенска писменост у Русију стигла са..

објављено 26.5.17. 14.37
Сукоб између државног тужиоца Сотира Цацарова (лево) и председника Врховног касационог суда Лозана Панова, упркос покушајима да буде представљен као сукоб на личној основи, у ствари, указује на много веће проблеме не само у судском систему него и у подели власти у земљи.

Проблеми са поделом власти више од четвртине века после демократских преображаја у земљи

Споран састанак државног тужиоца са једним од водећих пословних људи у гасном сектору, одржан уз посредништво другог бизнисмена који активно учествује у политичком животу, већ пуна два месеца тресе Бугарску. У последње време су спорови везани за..

објављено 23.5.17. 15.39