Нова предизборна драма око бугарског изборног система

Фотографија: БГНЕС

Распуштање парламента и заказивање превремених избора у Бугарској питање је дана. И поред тога политичке тензије у Народном собрању не јењавају, већ расту из дана у дан, при чему опет у вези са изборним системом.

Одбор за правна питања је одбио да стави на свој дневни ред разматрање и одобравање резултата националног референдума о увођењу већинског изборног система. Предлог је поднела партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ), али су се против њега изјасниле све остале политичке силе у одбору – Бугарска социјалистичка партија (БСП), Покрет за права и слободе, Реформистички блок, Патриотски фронт, Бугарски демократски центар (БДЦ), „Атака“ и Алтернатива за препород Бугарске (АБВ). Иако сама против свих партија ГЕРБ није одустала од намере да дискутује на ту тему за време првог радног дана новог пленарног заседања парламента. У сличној ситуацији „једна против свих“ партија ГЕРБ је била и у јуну 2014. када је поводом договора политичких сила у Консултативном савету за националну безбедност о одржавању претходних парламентарних избора између 28. септембра и 12. октобра, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов изјавио да „нема поверења у БСП, Покрет за права и слободе и „Атаку“ и покреће рат против њих“. Повод тадашњег радикалног супротстављања је био одбачени предлог ГЕРБ-а да парламент не разматра председнички вето на Закон о МУП-у. Садашњи повод за конфронтацију је постала нежеља заменити пропорционални изборни систем већинским и то свега два месеца пре избора. Против су не само све парламентарне партије – осим партије ГЕРБ, него и новоизабрани шеф државе Румен Радев који је изразио чуђење зашто се темата о референдуму „анимира свега неколико дана пре распуштања 43. сазива Народног собрања, а пропраћена је и захтевом за продужавањем његовог рада“. С тим у вези Радев је био категоричан да неће продужавати живот овог парламента и у најкраћим роковима после ступања на дужност 22. јануара ће именовати прелазну владу, распустити Народно собрање и заказати парламентарне изборе.

Запажа се и то да промена изборних правила у Бугарској већ постаје опасан преседан, а против те праксе изјашњавају се не само партије, него и стручњаци. Неки социолози коментаришу да сличне намере у задњем тренутку стављају парламент у незгодној ситуацији.

Тога је сигурно свесна и сама партија ГЕРБ, а њена упорност образложена је предизборним циљевима. Друштво је категорично изразило жељу за променом изборног система и партија која га подржи у томе логично би стекла неку предност на предстојећем гласању. Да ли је то стварно тако? На крају крајева одговор на ово питање ће дати превремени избори. А нећемо ни дуго чекати резултате, јер ће се они одржати крајем марта или почетком априла.

Превод: Александра Ливен

print Штампај
Више из ове категориjе
Лидер партије ГЕРБ Бојко Борисов и председници Уједињених патриота – Красимир Каракачанов, Валери Симеонов и Волен Сидеров, потписали коалициони споразум

Преговори о влади ушли у завршну фазу

Месец дана после ванредних парламентарних избора можемо рећи да ће нова коалициона влада бити формирана за пар дана. Након што су јуче ГЕРБ и коалиција Уједињени патриоти потписали коалициони споразум лидеру партије победнице на изборима је уручен..

објављено 28.4.17. 14.28

Крах обавештајне службе, Бугарска остала без кадрова

Бугарска је остала без обавештајаца ван граница, постало је јасно из извештаја о раду Државне обавештајне агенције за 2016. годину. Најозбиљнији је проблем са кадровима. Формирање оперативних јединица у чијем саставу треба да буду добро..

објављено 22.4.17. 09.00

Шта наговештавају прве изјаве у 44. сазиву Народног собрања

Прва седница 44. сазива Народног собрања, одржана 19. априла, била је необично кратка, протекла је, може се рећи, без елана и неких изненађења. Индиректна потврда тога је то што данашња штампа прилично скромно извештава о том важном..

објављено 20.4.17. 13.15