Нова дисциплина промовише на доступном језику напредак науке

Невена Христозова
Фотографија: лична архива

У савременом свету понекад нисмо свесни да су наука и технологије које се на њеној бази развијају, незаобилазни део нашег живота. Једна нова дисциплина, која се зове “Научна комуникација” ставила је себи у задатак да упозна друштво са напретком цивилизације, али на занимљив и једноставан начин, што би нам било од користи у свакодневици. Научници се све више труде да популаришу свој рад на приступачнијем језику. Управо у "превођењу" научне стварности на обичан језик види своју будућност Невена Христозова, која је докторант биологије на једном белгијском универзитету и верује да ће имати шансе да оно што је научила тамо, примени у пракси овде.

Данас се скоро све може проверити на интернету. Ако прочитамо шта све пише у мрежи о, рецимо, главобољи, по свој прилици ћемо наићи и на текст који ће покушати да нас убеди како имамо тумор мозга – тврди она. – Када прочитају погрешну информацију многи људи стичу утисак да нешто што реално нема везе са њиховим проблемом, може да им помогне и тако остају без дијагнозе и без адекватног лечења. Скретања има и у супротном правцу – то су случајеви када нека сензационална и извучена из контекста информација води до велике конспирације и усађивања страха од науке и технологија. Према квази научним теоријама постоје неки научници лудаци који у лабораторијама стварају монструме и изазивају катаклизме.

Што више и приступачније говоре зналци, то ћемо мање веровати веб-сајтовима и тв емисијама коју нас доводе у заблуду, манипулишу информацијом, стварају и пропагирају митове.

Најопаснији са тачке гледишта здравља су антивакс покрети који желе да вакцине избаце из нашег живота као и лажна клиничка истраживања која тврде да неки обичан производ може бити магични лек – наглашава Невена Христозова. Злоупотреба антибиотика је такође велики проблем, зато што кад нека бактерија постане резистентна на лек, то штети не само ономе ко је претерао са антибиотицима, него и осталима који би тај антибиотик примали касније, када он не би имао више ефекта због поменуте резистентности. Има свакојаких теорија али када оне се односе на људско здравље и исхрану читаве једне земље или пак целе планете, онда је то стварно велики проблем на који се мора обратити пажња.

Први на листи тих проблема су генетички модификовани организми.

Генетички модификоване биљке пролазе мноштво тестирања док почне њихов узгој на плантажама – проверава се њихова токсичност, опасност да изазову алергије и низ других параметара. То се не може рећи за адитиве у исхрани без обзира каквог су порекла. Бавим се биљним биотехнологијама и тврдим да генетички модификована храна није опасна зато што је строго контролисана.

То се међутим не односи на воће и поврће подвргнуто радијацији или хемијској мутагенези – њих европско законодавство засада не контролише. Овакви производи се стављају у промет премда могу бити опасни како за животну средину, тако и по човеково здравље – подвлачи Невена Христозова.

Узгајају се свуда, то су сорте које можете да купите у продавницама и на пијацама сваке европске земље. Грејпфрут, рецимо, је хибрид који се појавио пре више векова, али никад нису вршена испитивања његових својстава, промењених услед радијације у околини која је довела до мутација на генетичком нивоу тог воћа. Има и доста махунара модификованих помоћу хемијских агенаса, који мењају структуру ДНК. После третмана тим агенсима обавезно је да се биљке добро очисте и посебно када је у питању семенски материјал, а да ли се то ради нико није у стању да каже, јер се о томе не води евиденција.

У тој ситуацији једино што је могуће урадити јесте објавити веродостојне чињенице, па свако од нас је слободан да бира – да ли да једе или да не једе такву храну.

Превод: Ана Андрејева

print Штампај
Више из ове категориjе
Проф. Екатерина Трендафилова

Специјални суд за Косово – нови изазов за доказаног професионалца

У јануару 2017. године почео је са радом новоосновани Специјални суд за Косово са седиштем у Хагу. За првог његовог председника именована је бугарска правница – судија са одличном репутацијом – проф. Екатерина Трендафилова. На овај положај она долази..

објављено 19.1.17. 15.14
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Турске власти издале налоге за хапшење 243 војна лица Пошто су у склопу истраге покушаја за преврат из прошлог лета у Турској изведени 54 операције и претреса, власти су издале налоге за хапшење 243 војна лица, у том броју 11 официра,..

објављено 19.1.17. 13.21
Кирил Петков

Ако не раскинемо са корупционашким моделима можда нас очекује грчки сценарио

Десет година након приступања ЕУ Бугарска остаје њена најсиромашнија земља чланица са минималном зарадом у износу од 460 лева (235 евра). У неким другим државама ЕУ са којима је наша земља имала прилично једнаки старт минимална зарада је већа – у..

објављено 17.1.17. 16.13