Ново читање представе „Крцко Орашчић“ – бајка у причи и прича у бајци

Фотографија: архива

Према Веси Тоновој, представа „Крцко Орашчић,“ која ће се 12. марта играти у Сити Марк Арт центру у Софији, представља „поруку мале и већ одрасле деце малој и већ одраслој деци.“ Веса Тонова је примабалерина Софијске опере и заједно са Виктором Раковским који је задужен за менаџмент и људске ресурсе, адвокатом Јосифом Героном и са још неколико професионалних глумаца и музичара оснивач „Првог бугарског балета“. „Крцко Орашчић“ је представа којом ће отворити своју прву сезону. Спој позоришта, музике и балета нуди другачији поглед на класични балет великог руског композитора Пјотра Илича Чајковског.

Окренула сам се дечјој публици вођена идејом да ту уметност учиним доступнијом малишанима, да им покажем одакле су кренуле савремене представе, каже Веса Тонова, продуцент и кореограф, а исто тако и учесник у представи. „Да би деци и нама који учествујемо у представи било занимљивије дошла ми је идеја да сами ликови бајке представе најинтересантније чињенице из живота Е. Т. А. Хофмана, који је написао бајку „Крцко Орашчић и Краљ мишева“, композитора Чајковског, кореографа Маријуса Петипе и Лева Иванова који су урадили оригиналну кореографију балета „Крцко Орашчић.“ Подсетимо да је Петипа сматран оцем класичног балета чији је камен темељац постављен у другој половини 19. века. На следећим играњима ћемо открити нове детаље из њихових биографија. Жеља нам је да на тај начин дечјој публици покажемо да време није важно, да су бајке и музику за њих написале одрасле особе које су сачувале дете у себи, имале су богату машту, чиста срца и гајиле су велику љубав према уметности због чега су нам оставиле у наслеђе права ремек-дела. Не можемо очекивати да деца која гледају класичну представу „Крцко Орашчић“ знају добро њен либрето који се базира на причи, коју је написао Е. Т. А. Хофман. Због тога сам одлучила да укључим младу глумицу Силвију Станоеву која ће им испричати Хофманову бајку.

Главне улоге у представи поверене су младим глумцима, балетским уметницима и деци из школа уметности.

Учесници су различитог узраста – од најмлађих који имају 4-5 или 6 година и похађају балетски студио „Баланс“ са педагогом Сирмом Ивановом, до ученика Националне школе плесне уметности, солиста Софијске опере и младих глумаца који су на почетку своје каријере. Укључили смо и ученике Националне музичке школе „Љубомир Пипков.“ Једна од девојчица које плешу у студију „Баланс“ ученица је Музичке школе. Захваљујући њој сам се упознала са још неколико деце која су ме одушевила својим професионализмом, љубављу и жељом да свирају. Публика, без обзира на узраст, цени њихова извођења. Изгледа да је Данијела Васкова која је педагог тих малишана успела да их зарази љубављу и увереношћу да би могли да толико детаљно разраде своје комаде. На почетку, кад их нисам знала, надала сам се да ће макар моћи да кажу шта ће извести, без треме од сцене. Они глуме браћу и сестре главних ликова – Кларе и Фрица, а њихова извођења су својеврсни поклон за празник. Изводе комаде са „Дечјег албума“ Чајковског. Добро је испало јер се изводи једино музика великог руског композитора која је јако емотивна и веома погодна за балет. Крајњи резултат је једна занимљива представа којом смо успели да очарамо и екипу Сити Марк Арт Центра. Свима се допала – од особа задужених за расвету и звук до директора г. Христа Кирова који је веома занимљива особа. Тако смо и ми некако нашли своје место на програму тог културног центра. Надам се да ће представа временом стећи већу популарност. И Чајковски је рекао да би волео да на његове представе долази све више и више људи.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

print Штампај
Више из ове категориjе

„Светло и сребро” – ауторска изложба фотографа Калинa Костовa

20. јула Галерија SYNTHESIS ће представити ауторску изложбу Калина Костова под насловом „Светло и сребро“. Приказана дела су настала поступком мокрог колодија на црном стаклу. У питању је техника која на првом месту захтева пуно времена. „Може се рећи..

објављено 20.7.17. 09.05

„Време гледа с десет очију“ кроз објектив Николаја Нинова

Мегалити, долмени, антропоморфне фигурине које су тако чаробне, као да су из бајке изашле и које су упркос великом интересовању туриста и даље нетакнуте. Тако нам је у својој другој књизи насловљеној „Време гледа са десет очију“ новинар Николај..

објављено 9.7.17. 11.05
„Излазак сунца са Попове капе“, Добрин Минков

Само фотоапаратом можеш да прођеш „кроз девет планина у десету“

Лето је! Сунце жари, а бели облаци или дуга после краткотрајне кише стварају ведро расположење и жељу запечатити тај тренутак фотоапаратом. Снимање планинског пејзажа је јасна индикација таланта правог фотографа. То је инспирисало организаторе конкурса..

објављено 29.6.17. 14.19