Ширење невладиног сектора у Бугарској од деведесетих година наовамо

На конференцији Програма за подршку цивилном друштву у Бугарској, одржаној ових дана Институт „Отворено друштво“ је представио импресивне податке о невладиним организацијама у Бугарској. Од периода ширења сектора у раним 90. годинама запажа се сталан раст у свим областима. У последње време, чини се, број непрофитних организација је достигао врхунац и годишње се у судски регистар упише у просеку између 800 и 900 нових организација које раде у корист друштву. С данашњим датумом регистровано је преко 15 хиљада невладиних организација, које делују у око 900 насељених места. Око трећине њих бави се разним активностима у Софији. Међу тим активностима преовлађују образовање, култура, спорт и заштита људских права, а највећи део отпада на спорт. Број спортских клубова је више од 3.500. Из „Отвореног друштва“ су покушали да утврде шта тера људе да сваке године региструју нове организације. Према критички расположеним посматрачима мотиви су користољубиви и везани за представу како су то „богате организације у којима раде добро плаћени људи". Реална статистика показује међутим да трошкови неких између најактивнијих организација у том сектору су испод 10.000 евра годишње, а често не премашују 2.500-3.500 евра.Преовлађују мале организације које не могу приуштити запошљавање службеника, па се у 60 одсто случајева рачуна искључиво на волонтерски рад. Запослениу невладином сектору су махом жене, већина њих – са високим образовањем и владањем енглеског језика, али за ту добру квалификацију зараде су ниже оних у државној управи и приватном сектору. Према „Отвореном друштву“ истина је да постоје различити механизми који мотивишу грађане да се организују, а процеси у земљи и Европи стално указују на потребу од невладиних организација и одлука, које воде променама на боље у друштву.Упркос томе читавих 80 % бугарских грађана зазире од било каквог организованог облика учешћа – без обзира да ли је у питању политичка странка, синдикат, читаоница (Дом културе) или невладина организација, констатују са забринутошћу стручњаци Института.

Уредио:  Стоимен Павлов

Превод: Ана Андрејева


print Штампај
Више из ове категориjе
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Атина оптужила ММФ за успоравање преговора са повериоцима Преиспитивање оцена Међународног монетарног фонда за Грчку доказује да је уздржаност Фонда, која је довела до озбиљног успоравања преговора са повериоцима, била неоснована...

објављено 24.4.17. 14.10

Самолепљиве смешне очи – да ли сте некада имали осећај да вас неко гледа?

Ако док шетате градом приметите како неки олук или пак плочица мотре на вас, немојте се тргнути, већ се насмејте. Обрадујте се што се неко са вама зеза и наставите даље – у бољем расположењу. Лепљење покретних очију од пластике на разне предмете у..

објављено 23.4.17. 09.10

Ирина Сардарева: Шешир је круна која савремену жену претвара у краљицу

Можете ли да замислите енглеску краљицу без њеног шешира, омиљеног аксесоара који је за њу постао обавезан? Овим реквизитом она не само што допуњује своје тоалете већ и на неки начин ствара алузију на краљевску круну коју су њени преци вековима..

објављено 22.4.17. 09.25