ЕУ у две брзине, да ли ће доћи до BG exit-а?

"Немогуће је да се једно тело креће у две брзине”, изјавио је председник Румен Радев у Бриселу, приликом изношења става Бугарске у подршку јединству и солидарности ЕУ.
Фотографија: БТА

Од почетка овог месеца ЕУ више није иста. Почетак драматичној промени ставио је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је представио такозвану „Белу књигу” која садржи опције о будућем развоју Уније после иступања Велике Британије. Уследио је сусрет у Версају уз учешће лидера четири државе са најснажнијом економијом у Европи – Немачке, Француске, Италије и Шпаније. Они су били сложнији но икада у свом ставу: ЕУ у свом садашњем облику је неприхватљива, потребно је увести промене које ће дати нове подстицаје развоју Старог континента. Тако се у Версају појавила ЕУ у две брзине. Почело се говорити не само о променљивој геометрији и кретању у неколико брзина, већ и о језгру и периферији, о прволигашима и друголигашима и т.д, и т.сл.

У том контексту крајем протекле недеље у Бриселу је одржан неформални сусрет лидера 27 земаља-чланица ЕУ. Бугарску је на том форуму заступао председник Румен Радев. „Ја сам овде да бих изнео јасан став Бугарске у подршку темељним вредностима ЕУ – јединству и солидарности, и да се супротставим тренду развоја Европе у две брзине и формирања центра и периферије.” То је изјавио Радев пред медијима и додао да је присутна тенденција промене – од Уније принципа и вредности ЕУ се може претворити у Унију за коју су типични прављење рачуница и ценкање. „Није могуће да се једно тело креће у две брзине. Према законима физике када постоје две брзине, постоје и два тела”, казао је још шеф бугарске државе.

Племените су идеје председника Радева, али чини ми се да је већ наговештена будућа подела Старог континента на два дела, сваки од  којих би кренуо у различитом правцу. На једној страни ће бити државе-оснивачице ЕУ, које инсистирају на економској и политичкој интеграцији. На другој страни ће бити државе-чланице које држе једино до заједничког тржишта, али не желе да уступе права Бриселу у области спровођења осталих политика.

Што се Бугарске тиче, она се пре 10 година убацила у ЕУ у нижем степену преноса. Приче како она тобоже равноправно приступа „породици”, било је бацање прашине у очи. Ни данас Бугарска није члан зоне евра, нити је примљена у Шенген зону, на снази је механизам за сарадњу и верификацију у области правосуђа и унутрашњих послова. Из године у годину као покварена плоча окреће се тврдња Брисела да у Бугарској постоје организовани криминал и корупција на највишим нивоима власти. Да их можда у некој чланици ЕУ нема? Надам се да не грешим у томе, али чини ми се да државе Западне Европе већ жале (из једних или других разлога, али то прећуткују) због пријема не само Бугарске у ЕУ, већ и осталих држава бившег совјетског блока.

Да ли ће доћи до BG exit-а? Категорично не, по мом мишљењу. У најгорем случају, вегетирајући на периферији, није искључено да Бугарска „де факто” испадне изван структура ЕУ. Досадашњи бугарски политичари су у претприступном периоду, а и током десетогодишњег чланства доказали да су послушни према Бриселу, да се беспоговорно повинују моћнима у „породици” који нам дају упоришта за даљи развој, следећи њихова упутства. Та упоришта веома често не одговарају, па чак су и у раскораку са националним интересима Бугарске. На помолу се не назире политичка странка која би тај статус кво променила у догледној будућности. Према томе можемо очекивати да ће се и овога пута Софија прилагодити захтевима који јој се постављају. Политичари ће клекнути пред Бриселом у очекивању нове судбине која нам је одређена.

Преостаје питање у којој ће се периферији наћи Бугарска у будућој конфигурацији ЕУ. Зато што постоји периферија, али има и удаљеније периферије, постоје различите брзине, али има и нулте брзине, постоје прволигаши и друголигаши, али постоји и Трећа лига. Што се тиче "променљиве геометрије", тај се појам употребљава најчешће кад су у питању савремени мотори са унутрашњим сагоревањем и односи се на крилца у турбини која преусмеравају издувне гасове под променљивим условима како би се добила већа брзина на мањим обртајима. Често се међутим геометрија турбине мења тако да блокира турбину, што налаже смену целог мотора или пак је ауто већ директно спреман за старо гвожђе.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Мартин Минков: Упркос споразуму о имену Македоније, регион остаје проблематичан

Балканска вест ове недеље – договор између премијера Македоније и Грчке о имену Македоније као да је опет узбуркала страсти на полуострву. Корак даље који је учињен на том путу договарања имена и само име "Република Северна Македонија" поздравили..

објављено 15.6.18. 15.21
Бисер Петков

О оставци министра рада и социјалне политике и питањима која она покреће

11. јуна, крајем радног дана, саопштено је да је премијер Борисов прихватио оставку министра рада и социјалне политике Бисера Петкова. Као разлог за оставку је Петков навео немогућност да се избори са тензијама изазваним протестима родитеља деце..

објављено 12.6.18. 14.23
Потписници завршне декларације из Варшаве су потврдили и приврженост својих земаља доктрини НАТО о Русији.

Да ли Бугарска заиста скреће према Истоку?

Крајем маја месеца социолог агенције "Галуп интернешенел" Прван Симеонов је за БНР изјавио да последњих неколико недеља и месеци Бугарска јасно скреће према „Истоку“. У прилог ове тврдње он је навео став Бугарске о случају „Скрипаљ“, поновно..

објављено 11.6.18. 14.40