ЕУ у две брзине, да ли ће доћи до BG exit-а?

"Немогуће је да се једно тело креће у две брзине”, изјавио је председник Румен Радев у Бриселу, приликом изношења става Бугарске у подршку јединству и солидарности ЕУ.
Фотографија: БТА

Од почетка овог месеца ЕУ више није иста. Почетак драматичној промени ставио је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, који је представио такозвану „Белу књигу” која садржи опције о будућем развоју Уније после иступања Велике Британије. Уследио је сусрет у Версају уз учешће лидера четири државе са најснажнијом економијом у Европи – Немачке, Француске, Италије и Шпаније. Они су били сложнији но икада у свом ставу: ЕУ у свом садашњем облику је неприхватљива, потребно је увести промене које ће дати нове подстицаје развоју Старог континента. Тако се у Версају појавила ЕУ у две брзине. Почело се говорити не само о променљивој геометрији и кретању у неколико брзина, већ и о језгру и периферији, о прволигашима и друголигашима и т.д, и т.сл.

У том контексту крајем протекле недеље у Бриселу је одржан неформални сусрет лидера 27 земаља-чланица ЕУ. Бугарску је на том форуму заступао председник Румен Радев. „Ја сам овде да бих изнео јасан став Бугарске у подршку темељним вредностима ЕУ – јединству и солидарности, и да се супротставим тренду развоја Европе у две брзине и формирања центра и периферије.” То је изјавио Радев пред медијима и додао да је присутна тенденција промене – од Уније принципа и вредности ЕУ се може претворити у Унију за коју су типични прављење рачуница и ценкање. „Није могуће да се једно тело креће у две брзине. Према законима физике када постоје две брзине, постоје и два тела”, казао је још шеф бугарске државе.

Племените су идеје председника Радева, али чини ми се да је већ наговештена будућа подела Старог континента на два дела, сваки од  којих би кренуо у различитом правцу. На једној страни ће бити државе-оснивачице ЕУ, које инсистирају на економској и политичкој интеграцији. На другој страни ће бити државе-чланице које држе једино до заједничког тржишта, али не желе да уступе права Бриселу у области спровођења осталих политика.

Што се Бугарске тиче, она се пре 10 година убацила у ЕУ у нижем степену преноса. Приче како она тобоже равноправно приступа „породици”, било је бацање прашине у очи. Ни данас Бугарска није члан зоне евра, нити је примљена у Шенген зону, на снази је механизам за сарадњу и верификацију у области правосуђа и унутрашњих послова. Из године у годину као покварена плоча окреће се тврдња Брисела да у Бугарској постоје организовани криминал и корупција на највишим нивоима власти. Да их можда у некој чланици ЕУ нема? Надам се да не грешим у томе, али чини ми се да државе Западне Европе већ жале (из једних или других разлога, али то прећуткују) због пријема не само Бугарске у ЕУ, већ и осталих држава бившег совјетског блока.

Да ли ће доћи до BG exit-а? Категорично не, по мом мишљењу. У најгорем случају, вегетирајући на периферији, није искључено да Бугарска „де факто” испадне изван структура ЕУ. Досадашњи бугарски политичари су у претприступном периоду, а и током десетогодишњег чланства доказали да су послушни према Бриселу, да се беспоговорно повинују моћнима у „породици” који нам дају упоришта за даљи развој, следећи њихова упутства. Та упоришта веома често не одговарају, па чак су и у раскораку са националним интересима Бугарске. На помолу се не назире политичка странка која би тај статус кво променила у догледној будућности. Према томе можемо очекивати да ће се и овога пута Софија прилагодити захтевима који јој се постављају. Политичари ће клекнути пред Бриселом у очекивању нове судбине која нам је одређена.

Преостаје питање у којој ће се периферији наћи Бугарска у будућој конфигурацији ЕУ. Зато што постоји периферија, али има и удаљеније периферије, постоје различите брзине, али има и нулте брзине, постоје прволигаши и друголигаши, али постоји и Трећа лига. Што се тиче "променљиве геометрије", тај се појам употребљава најчешће кад су у питању савремени мотори са унутрашњим сагоревањем и односи се на крилца у турбини која преусмеравају издувне гасове под променљивим условима како би се добила већа брзина на мањим обртајима. Често се међутим геометрија турбине мења тако да блокира турбину, што налаже смену целог мотора или пак је ауто већ директно спреман за старо гвожђе.

Превод: Ана Андрејева


print Штампај
Више из ове категориjе
Сукоб између државног тужиоца Сотира Цацарова (лево) и председника Врховног касационог суда Лозана Панова, упркос покушајима да буде представљен као сукоб на личној основи, у ствари, указује на много веће проблеме не само у судском систему него и у подели власти у земљи.

Проблеми са поделом власти више од четвртине века после демократских преображаја у земљи

Споран састанак државног тужиоца са једним од водећих пословних људи у гасном сектору, одржан уз посредништво другог бизнисмена који активно учествује у политичком животу, већ пуна два месеца тресе Бугарску. У последње време су спорови везани за..

објављено 23.5.17. 15.39
После више месеци протеста и политичке напетости у суседној Македонији ситуација је на путу да се нормализује и Бугарска подржава напоре за излазак из кризе у њој суседној и блиској земљи.

Софија очекује нормализовање ситуације у Македонији, пружа подршку за улазак у ЕУ

Софија је још једном заредом испољила добронамерност и наде у миран развој ситуације у нама суседној Македонији а пружила је Скопљу и руку након, надајмо се да је тако, превазилажења политичке кризе тамо. После више месеци политичке напетости..

објављено 22.5.17. 16.56

Галуп интернешенел: „Трећа влада Борисова“ почиње рад са 32% поверења

Влада партије ГЕРБ и коалиције "Уједињени патриоти" почиње рад са 32% поверења – колико је отприлике износило поверење у претходну владу Борисова. Неповерење у нову владу износи 55%. Поређења ради последњих година оно је било изнад 60%. То показују..

објављено 20.5.17. 09.30