На помолу промена у динамици мигрантских токова према Бугарској

Фотографија: БГНЕС

Председник прелазне владе Огњан Герџиков најавио је у уторак додатне мере за заштиту бугарско-турске границе, јер се назире опасност од повећаног мигрантског притиска у наредним данима. Ситуација је по свему судећи веома озбиљна зато што ју је премијер анализирао са министром унутрашњих послова, са руководством Државне агенције за националну безбедност и осталим специјалним службама. Без сумње повод тих мера су повећане тензије између Турске и неких европских земаља као и с тим повезане претње Анкаре која ће можда преиспитати споразум о обустављању мигрантског таласа копном према Западној Европи. Сличне претње од стране Анкаре било је и прошле године и тада је Софија позвала ЕУ и НАТО да припреме план "Б", уколико Турска отвори своје југозападне границе за више од 3 милиона избеглица и миграната из Сирије и Ирака, смештених на њеној територији. Сада је међутим ситуација тотално различита.

С једне стране ескалација напетости између ЕУ и Турске је достигла невиђене размере, укључиво и на највишем нивоу. С друге стране, прате је обостране оптужбе Софије и Анкаре, размењене последњих дана поводом предстојећих у Бугарској ванредних парламентарних избора. За разлику од прошле године, сада је у Бугарској на власти прелазна влада чија су овлашћења ограничена због тога што је није изабрао парламент, него ју је именовао председник државе.

Друкчија је и ситуација са мигрантима у Бугарској. Њих је осетно мање, а задњих 6 месеци прихватне центре МУП и кампове за смештај миграната Државне агенције за избеглице напустило је хиљаде људи. Крајем септембра прошле године капацитет центара МУП је био прекорачен за 59%, а садашњи ниво попуњености је тек 86%. У избегличким камповима који су били препуни (ниво попуњености је био 106%), сада има 40% слободних места. Међутим хиљаде миграната који су побегли из прихватних центара за азиланте у Бугарској, већ се налазе у Западној Европи, па сада она жели да их врати натраг. Према годишњем извештају Агенције за избеглице 2016. г. добили смо упите за 11.545 лица која би према Даблинском споразуму требало да буду овде, у Бугарској. Највише упита стигло је из Немачке – 3.551, Аустрије – 2.094, Мађарске – 1.808, Француске – 1.096, и Велике Британије – 366. Кад би се враћање азиланата из Западне Европе подударило са новим приливом десетина хиљада миграната према нашој копненој граници са Турском, ситуација може да измакне контроли.Она би постала још замршенија ако се обистине страховања од емиграције мотивисане унутрашњим политичким тензијама у Турској, где су локални опоненти третирани као "терористи“ или „не-Турци". На то да Бугарска може очекивати како ће према њој похрлити Турци који беже од режима, ових дана је упозорио један угледни бугарски експерт који је у суседној држави обављао одговорне конзуларне функције. Узнемирења истим поводом осетила су се и у предизборној кампањи, наиме чули су се позиви за предузимање неодложних мера за слање европских снага на нашу јужну границу. Најновији ток догађаја повезаних са овом темом сведоче о драматичној промени у динамици ризика од повећаног мигрантског таласа у правцу Бугарске.

Превод: Ана Андрејева

print Штампај
Више из ове категориjе
Евгениј Дајнов и Прван Симеонов

Бугарска и даље управља без стратешког размишљања

Парламентарни избори 2017. ће се памтити по мешању две државе у њих – Русије и Турске, као и по националистичким изгредима на нашој граници у намери да се бугарским држављанима онемогућити вршење права гласања које је Уставом загарантовано. Запамтиће се..

објављено 28.3.17. 15.42

Нејасна ситуација након ванредних парламентарних избора у Бугарској

Још увек нема коначних резултата ванредних парламентарних избора у Бугарској одржаних 26. марта, али су и прелиминарни подаци довољни закључити да је ситуација у великој мери нејасна. Партија ГЕРБ, која је доскора била на власти, поново је..

објављено 27.3.17. 14.25

Гаспром мења политику о испоруци природног гаса Бугарској

Једна добра вест за Бугарску обележила је протеклу недељу. Москва и Брисел су стисли руке и договорили су се о потпуној промени гасне политике Кремља када су у питању неке бивше сателитске земље некадашњег Совјетског Савеза, које су данас постале..

објављено 19.3.17. 09.15