Grand Chocolate Festival у Софији

Фотографија: БГНЕС

И ове године организатори Grand Chocolate Festival-а су претворили једну од сала Интер Експо Центра у Софији у право царство чоколаде. Тамо су наступили страни и домаћи виртуози у производњи чоколаде и представљено је више од 250 врста нетрадиционалних комбинација. Појединости сазнајемо од Ани Димитрове која је била међу организаторима форума:

Снимка
„Ове године је одржано треће издање које је, на нашу срећу, било много замашније од претходних. Изазвали смо велико интересовање посетилаца и излагача, било је много штандова, више од 70 фирми и безброј слаткиша. Било је и сијасет комбинација: чоколада са рузмарином, вином, црним и белим бибером, јагодама, малинама, авокадом, цитрусима, пиво с какаом, пиво с ванилом и боровим иглицама, чај од зрна какаа, сирова и био чоколада, домаће и фабричке торте, колаче, мафини. Један од акцената ове године је постала изложба талентоване сликарке Дари Дончеве која је креирала фантастичну технику на бази уљаних боја и чоколаде. На изложби је представљен и накит од чоколаде. Он, свакако, није погодан за ношење, јер га температура тела отапа, али се ипак ради о правим ремек делима.“

Снимка
Посетиоци су се упознали са специјалним техникама топљења и ручне израде чоколаде. А драгуљ форума је био један од најпознатијих домаћих чоколатијера шеф Ради Стамболов. Он је гостима разоткрио неке тајне чоколадног задовољства, а пробудио је и њихову уобразиљу стварањем „галактичког“ сладоледа течним азотом на температури од -196°С.

Испоставило се да какао није само храна за душу, него је користан и за тело. Он поседује својство да хидрира ћелије, освежава их и регенерише, а користи се и у неким СПА процедурама.

Снимка
Пажњу многих посетилаца изложбе привукла је лепа и шарена бомбонијера коју смо некада увозили из Совјетског савеза, коју је представио Руслан Георгијев, регионални менаџер украјинске посластичарске корпорације.

„Ми смо међу најкрупнијим светским произвођачима посластица, подвукао је он. Од 2014. одлично наступамо на европском тржишту. Бугарска је добро место за наше производе, а имамо их више од 350. Бугари су посебно заинтересовани за куповину бомбона на кило, јер су оне са различитим надевом и веома су атрактивне. Тако да су наши планови заиста амбициозни.“

Снимка
На изложби своје производе је презентирала и једна домаћа фирма из рејона града Самокова. Она је основана 1991. и на почетку је у њој радило свега 6 људи, док сада већ има 250 запослених. Производи дезерте, кекс, бисквит за торте, кроасане. Компанија је међу лидерима на тржишту ролата у Бугарској. Добро прође и у иностранству – у земљама Европе, Средњег Истока и Африке. Представница фирме Ана Новакова каже да је импресионирана чињеницом да су Бугари јако загрејани за слаткише, „за све што диже ендорфин који је познат као „хормон среће“, а то свакако радује произвођаче посластица“.

Снимка
Чоколада више није једноставно кулинарски производ, већ права уметност коју нам поклањају у најразноразнијим облицима. Убеђени смо да су сви излагачи покушали да створе укусну и атрактивну атмосферу и да понуде посетиоцима своје врхунске слаткише.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС и Благородна Георгијева

Више из ове категориjе

Смањује се број мочварица зимовалица у Бугарској

Током недавно извршеног 42. зимског пописа птица мочварица у Бугарској утврђено је петоструко мање птица у поређењу са претходним годинама. Према подацима Бугарског друштва за заштиту птица, најбројније птице мочварице ове године, а и у већем делу..

објављено 21.1.18. 10.45

Бугари путују без виза у више од 150 земаља света

Бугари могу да путују слободно, без виза у 156 земаља. По том показатељу се сврставамо на престижно 20. место у свету, претичући већину наших суседа. На челу ранг-листе Хенли паспорт индекса за 2018. је Немачка чији грађани могу да путују без виза у 177..

објављено 20.1.18. 09.35
Поглед на Арбели

„Две куће и по” – путовање у „нашку” прошлост албанске области Доњи Дебар

Село Арбели се налази у пограничном подручју Доњи Дебар (Поле), на територији Републике Албаније, 4 километра од македонског града Дебар. Писани документи који осликавају демографско стање региона с краја 19. и почетка 20. века показују да је он..

објављено 20.1.18. 09.05