Асен Генов: Сматрам да ћемо врло скоро након избора поново бити у предизборној ситуацији

Асен Генов
Фотографија: БГНЕС

Као „излив фекалних вода“ је блогер Асен Генов окарактерисао ток актуелне предизборне кампање. Уместо да се озбиљније посветимо разматрању тема и проблема везаних за унутрашњи и спољни контекст земље ми се стално бавимо небитним питањима као што су године и порекло неког кандидат посланика и препирке између Бојка Борисова и новинарке, кандидата за народног посланика Елене Јончеве, констатује блогер. У спору током предизборне дебате Јончева је партију ГЕРБ оптужила да њен програм санације стамбених објеката прескупо кошта пореске обвезнике. У одговор на то је бивши премијер Борисов Јончеву окривио да је држава све време покривала њене трошкове како би она путовала по свету и правила интервјуе. Сад ће, вероватно, решење спора потражити пред судом.

Према Асену Генову, квалитет предизборне дебате се може променити из корена и кренути у бољем правцу уколико се угледамо на земље попут Велике Британије и Италије у којима је на снази забрана вођења плаћене изборне кампање за политичке субјекте: 

„У случају да изменама закона буде забрањено вођење плаћене политичке пропаганде, при том не само у предизборном периоду него уопште у медијима, то би било веома здраво по нас. На тај начин ће, као прво, бити укинут имовински цензус као изборно јемство за учешће на изборима – то ће посебно погодовати партијама са оскудним финансијским могућности које тренутно нису у могућности да учествују у нормалној политичкој дебати и стекну публицитет. Као друго, тиме ће се побољшати клима, дебата. И као треће, у таквој конкурентној средини сами политичари ће изаћи из сфере удобности.“

Које су теме које би требало да буду у фокусу кампање, али су их у широком луку заобишли?

„Ја себе видим као десно оријентисану особу. По мени, водећу улогу треба да има разговор о границама земље и њено учешће у приватним иницијативама. Тренутно се налазимо у веома запетљаној ситуацији у којој су главни инвеститори европски фондови и јавне набавке. На тај начин држава, на свим нивоима, држи конце економског живота у својим рукама, сматра Генов. „То је битно питање које треба да буде озбиљније размотрено. Ја лично сам мишљења да што даље држава држи руке од бизниса, тим боље. Предузетници ће бити слободнији што ће имати позитиван одраз и на наше благостање.“

Да ли бугарски бирачи обраћају пажњу предизборним обећањима и очекују ли да их властодршци испуне?

„По мени, велики део бугарских бирача, они који у недељу ујутро излазе на биралишта уместо да беру печурке у шуми, гласа, тако рећи, са менталном резервом. Они гласају у стању конфликта између видно изражене воље и унутрашњег уверења. Другачије речено, постоје механизми који бугарском бирачу не дозвољавају да гласа по савести, те га приморавају да гласа или за мање зло, или по клијентилистичком принципу како би се сачувао статус кво.“

После ванредних парламентарних избора који ће се одржати 26. марта Бугарску не очекује неки посебно оптимистичан сценарио, сматра Генов и додаје:

„Мислим да ће се поновити ситуација из 2013. године кад је у парламенту дошло до паритета од 120:120 гласова због чега је било потребно да се умеша и Волен Сидеров, лидер партије „Атака.“ Тако је у парламенту склопљен један прљав политички савез како би се формирала владајућа већина. Вероватно ће и сад, ако се да веровати социологији, доћи до овакве или сличне ситуације у којој ће бити скоро немогуће да се без великих компромиса формира парламентарна владајућа већина. То ће бити једна експлозивна комбинација. Некако сам све склонији да верујем да ћемо врло скоро након избора ући у нову предизборну ситуацију. Чак ми се чини да је сасвим могуће да ће до краја године тензије поново порасти, што ће довести до протеста и спровођења превремених избора, позивајући се на потребу да се сачува стабилност у земљи и на предстојеће председавање земље ЕУ. Сви су веома критични према прелазној влади и често говоре о њеним ограниченим законодавним и извршним овлашћењима. Али ја не мислим да ће бити озбиљан проблем за Бугарску уколико њоме опет управља прелазна влада – као што је председник Росен Плевнелијев именовао две прелазне владе, тако и председник. Румен Радев може да именује још једну прелазну владу.“ 


Превод: Ајтјан Делихјусеинова
print Штампај
Више из ове категориjе
Бојко Борисов за време свог излагања лидерима тзв. Берлинског процеса на самиту у Трсту.

Висока активност Бугарске на Балкану почетком лета

Велике врућине овог лета поклапају се са необично великом активношћу Бугарске на међународном плану, а тачније – на Балкану. Премијер Бојко Борисов данас борави у Солуну ради учешћа на тројном самиту са председником владе Грчке Алексисом Ципрасом и..

објављено 13.7.17. 13.13

Премијер Борисов прецизирао у Истанбулу приоритете енергетске политике Бугарске

Након што је у јуну боравио у посети Турској, јуче је премијер Бојко Борисов поново посетио нашег јужног суседа, а повод је било учешће на 22. Светском нафтном конгресу чији је домаћин био Истанбул. У сва своја досадашња три мандата премијер..

објављено 11.7.17. 15.17
Тренутак разговора између Екатерине Захаријеве и Николе Димитрова одржаних 20. јуна 2017. у Софији

Припрема Уговора о добросуседству са Македонијом напредује упркос противречностима

Након што су се недавно премијери Бугарске и Македоније Бојко Борисов и Зоран Заев договорили у Софији да дугоочекивани Уговор о добросуседству између две земље буде потписан 2. августа, у суботу и недељу, опет у Софији, министри иностраних послова..

објављено 10.7.17. 14.28