И после резолуције ЕП о Бугарима у Албанији „сви смо нашинци“

Региони са бугарским становништвом у Албанији: Мала Преспа (1), Голо Брдо (2) и Гора (3) и бугарски посланик у Европском парламенту Андреј Ковачев
Фотографија: личен архив

Пре месец дана Европски парламент је усвојио Резолуцију о Албанији у коју је, на предлог бугарских посланика у Европском парламенту Андреја Ковачева и Ангела Џамбаског, укључен и текст којим се потврђују права бугарског становништва у Малој Преспи, Голом Брду и Гори.

„Ово је историјски чин јер до сада више деценија нисмо успели да покренемо питање о правима Бугара у Албанији, које је између осталог,  отворено још од пре 1944. године. Пронашли смо документе и записнике  са састанака одржаних 1932. године између Албаније и Бугарске, у којима пише о правима Бугара и одлуци Албаније да призна бугарску мањину у тој земљи, што се упркос свему није десило. Након рата почиње југокомунизам, почиње денационализација – ужасна политика Тита промене националне свести не само Бугара у Југославији него и Бугара у суседним земљама, у северној Грчкој, у Албанији. Сада сам веома задовољан што имамо званичан документ Европског парламента“ – написао је Андреј Ковачев на својој интернет страници.

У Албанији је званично признато неколико мањина, међу којима је и македонска. Нема скорашњих података о тачном броју особа бугарског порекла које живе тамо. Различити извори наводе да их је између 40 хиљада и 100 хиљада људи. Основни део становништва признатог као македонског живи на подручју Преспе – територији коју према бугарским посланицима у Европском парламенту насељавају претежно Бугари.

Усвајање дотичне Резолуције од стране Европског парламента није изазвало посебно узбуђење и интересовање албанског друштва. Гледано у целини, оно је доста толерантно када је реч о самоопредељењу његових припадника. Када је последњих година Бугарска покретала ово питање, албанске власти су углавном тражиле изјашњавање ставова између Скопља и Софије и изјављивале да су склоне да свакоме ко се изјасни као припадник друге етничке групе признају право. И пошто се ускоро не очекује постизање политичке сагласности између две престонице, можемо се обратити људима који живе на подручју поменутих области да бисмо чули њихов став. Могућност за то пружа нам доц. др Лучија Антонова-Василева са Института за бугарски језик при Бугарској академији наука (БАН), која је прошле недеље представила своју нову књигу „Дијалекатски систем села Шиштевца, у албанском делу Горе – говор на граници бугарске граматике":

Доц. др Лучија Антонова-Василева поред древне цркве крај Преспанског језера, у околини села Пустец
„Најчешће се они идентификују као „нашинци“, али ту морамо подвући да и за нас, Бугаре, кажу да смо „нашинци“. Осим тога, они не праве разлику између људи из Македоније и људи из Бугарске, јер смо сви „нашинци“. Код њих постоји став да је њихово порекло повезано са Бугарском.”

Доц. Антонова-Василева цитира истраживање познатог научника Назифа Доклеа који је из горанског села Борје. Према њему, Горанци су наследници богумила који су протерани из Бугарске – са подручја Родопа.

„Не могу рећи да ли је то тако. Пуно се прича да су се Горанци однекуд доселили. По мом мишљењу, они су се заиста настанили на овим високом планинским местима да би се спасили од неких прогона. Тешко је рећи под којим се околностима то десило. Али чињеница је да нико не би отишао да живи на толико тешко приступачном месту да није био приморан да то уради. Чак и данас, да би се стигло у села у којима сам истраживала говор „нашинаца“, потребно је пуно времена и то ако се путује најсавременијим превозним средством. Можемо замислити како је некад било!“ – каже доц. др Антонова-Василева.

Део села Ореше, у албанском делу Горе
И док Софија и Скопље не налазе начин да међусобно поделе мањину у Албанији, демографски процеси се одвијају пуном снагом, а они далеко нису у корист очувања малих самосвојних заједница, њиховог језика, културе и традиција. Далеко паметније би било да Бугарска и Македонија, уместо да се сукобљављавају, уједине своје напоре на пружању помоћи и очувању ових заједница. У противном – доћи ће време када оне можда и неће имати око кога да се сукобљавају.


Превод: Албена Џерманова


.

 
Више из ове категориjе
Златина Стајкова, Радослава Станчева и Јордана Вакрилова

Учитељи предају бесплатно болесној деци на Педијатријској клиници у Пловдиву

Три учитељице пуне жара већ месецима апсолутно бесплатно предају болесној деци смештеној на Клиници за педијатрију и генетске болести у граду Пловдиву. Када је почетком године држава затворила школу код болничке установе тек-што отпуштене учитељице,..

објављено 23.11.17. 12.12

Инвестиције у образовање – инвестиције у будућност

Тема о образовању је често присутна у вестима и увек изазива расправе и подељена мишљења. Али једно од њих превагне над осталима, а наиме – да је потребно више инвестиција у образовање. До тог закључка су дошли и новинари на отварању Међународне..

објављено 22.11.17. 11.40

Др Ено Ауфдерхајде: Ако се млади научници никада више не врате у своју домовину, то је опасно!

Немачкој фондацији за подршку научних истраживања „Александар фон Хумболт“ додељено је највише институционално одликовање Бугарске – Почасни знак Председника Бугарске. Шеф државе Румен Радев је награду уручио генералном секретару Фондације др Ену..

објављено 21.11.17. 15.04