Гаспром мења политику о испоруци природног гаса Бугарској

ЕПА/БГНЕС

Једна добра вест за Бугарску обележила је протеклу недељу. Москва и Брисел су стисли руке и договорили су се о потпуној промени гасне политике Кремља када су у питању неке бивше сателитске земље некадашњег Совјетског Савеза, које су данас постале чланице Европске уније. Добру вест је саопштила европска комесарка за заштиту конкуренције Маргрете Вестегер која је нагласила да се руски монополиста Гаспром обавезао на важне промене у уговорним условима о прилагођавању цена како би оне биле конкурентне у Бугарској, Чешкој републици, Естонији, Литванији, Пољској, Мађарској и Словачкој. И још: Гаспром је исто тако поменутим земљама одобрио реекеспорт, по свом нахођењу, неискоришћених количина гаса.

Брисел је политику Гаспрома на мету узео још 2012. године због кршења правила о конкуренцији. А концерн Гаспром је био свестан тога да му европски регулатор може наметнути казну у висини од 10% његовог глобалног обрта, као и да изгуби позиције на европском гасном тржишту. Договор који је пао између Москве и Брисела ублажио је усијане односе две стране. У извештају који је израдила Европска комисија стоји да је Гаспром на бугарском гасном тржишту увео територијална ограничења због чега Булгаргаз нема права да слободно транспортује руски гас ван предела Бугарске. Сад ће Гаспром укинути ту изричиту забрану, Бугарска ће моћи да успостави интерконекцијску везу са Грчком и самим тим ће постати пуноправни актер на европском гасном тржишту. И још нешто: Булгаргаз стиче право да од руског гиганта захтева ревидирање цене у зависност од промена у тржишној конјунктури у Европи, као и да извози и испоручује у иностранство неискоришћене количине плавог горива. Што се саге са пројектом „Јужни ток“ тиче, који је требало да по дну Црног мора испоручује руски гас директно Бугарској и чија је реализација обустављена на иницијативу Бугарске, Гаспром одустаје од вишемилионске одштете коју је тражио од Бугарске.

Да ли је Гаспром капитулирао пред Бриселом? Ово питање себи постављају многи посматрачи и аналитичари у медијима. Одговор је „не.“ Чак би се могло рећи да споразумом добијају обе стране. За Брисел је ово озбиљан корак напред за стварање јединственог гасног тржишта на Старом континенту. А привидни компромис Москве је свакако израз визионарства. Гаспром је свестан тога да је прошло време поделе источноевропских тржишта, али је исто тако свестан и тога да ће се након формирања јединственог гасног тржишта у ЕУ потражња плавог горива повећати, тако да би могао да дуге године буде главни испоручилац гаса.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

print Штампај
Више из ове категориjе

Крах обавештајне службе, Бугарска остала без кадрова

Бугарска је остала без обавештајаца ван граница, постало је јасно из извештаја о раду Државне обавештајне агенције за 2016. годину. Најозбиљнији је проблем са кадровима. Формирање оперативних јединица у чијем саставу треба да буду добро..

објављено 22.4.17. 09.00

Шта наговештавају прве изјаве у 44. сазиву Народног собрања

Прва седница 44. сазива Народног собрања, одржана 19. априла, била је необично кратка, протекла је, може се рећи, без елана и неких изненађења. Индиректна потврда тога је то што данашња штампа прилично скромно извештава о том важном..

објављено 20.4.17. 13.15
И поред очекивања лидера партије ГЕРБ Бојка Борисова да ћемо имати нову владу до краја априла, она ће постати чињеница почетком маја, јер будући коалициони партнери треба да прецизирају много питања.

Нова Влада Бугарске ће бити формирана почетком маја

Прва седница 44. Народног собрања Бугарске заказана је за 19. април. После конституисања парламента, главни задатак нашег врховног законодавног тела је да одобри нову Владу. За време ускршњих празника из партије Грађани за европски развој Бугарске..

објављено 18.4.17. 13.49