Гаспром мења политику о испоруци природног гаса Бугарској

ЕПА/БГНЕС

Једна добра вест за Бугарску обележила је протеклу недељу. Москва и Брисел су стисли руке и договорили су се о потпуној промени гасне политике Кремља када су у питању неке бивше сателитске земље некадашњег Совјетског Савеза, које су данас постале чланице Европске уније. Добру вест је саопштила европска комесарка за заштиту конкуренције Маргрете Вестегер која је нагласила да се руски монополиста Гаспром обавезао на важне промене у уговорним условима о прилагођавању цена како би оне биле конкурентне у Бугарској, Чешкој републици, Естонији, Литванији, Пољској, Мађарској и Словачкој. И још: Гаспром је исто тако поменутим земљама одобрио реекеспорт, по свом нахођењу, неискоришћених количина гаса.

Брисел је политику Гаспрома на мету узео још 2012. године због кршења правила о конкуренцији. А концерн Гаспром је био свестан тога да му европски регулатор може наметнути казну у висини од 10% његовог глобалног обрта, као и да изгуби позиције на европском гасном тржишту. Договор који је пао између Москве и Брисела ублажио је усијане односе две стране. У извештају који је израдила Европска комисија стоји да је Гаспром на бугарском гасном тржишту увео територијална ограничења због чега Булгаргаз нема права да слободно транспортује руски гас ван предела Бугарске. Сад ће Гаспром укинути ту изричиту забрану, Бугарска ће моћи да успостави интерконекцијску везу са Грчком и самим тим ће постати пуноправни актер на европском гасном тржишту. И још нешто: Булгаргаз стиче право да од руског гиганта захтева ревидирање цене у зависност од промена у тржишној конјунктури у Европи, као и да извози и испоручује у иностранство неискоришћене количине плавог горива. Што се саге са пројектом „Јужни ток“ тиче, који је требало да по дну Црног мора испоручује руски гас директно Бугарској и чија је реализација обустављена на иницијативу Бугарске, Гаспром одустаје од вишемилионске одштете коју је тражио од Бугарске.

Да ли је Гаспром капитулирао пред Бриселом? Ово питање себи постављају многи посматрачи и аналитичари у медијима. Одговор је „не.“ Чак би се могло рећи да споразумом добијају обе стране. За Брисел је ово озбиљан корак напред за стварање јединственог гасног тржишта на Старом континенту. А привидни компромис Москве је свакако израз визионарства. Гаспром је свестан тога да је прошло време поделе источноевропских тржишта, али је исто тако свестан и тога да ће се након формирања јединственог гасног тржишта у ЕУ потражња плавог горива повећати, тако да би могао да дуге године буде главни испоручилац гаса.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

print Штампај
Више из ове категориjе
Бојко Борисов за време свог излагања лидерима тзв. Берлинског процеса на самиту у Трсту.

Висока активност Бугарске на Балкану почетком лета

Велике врућине овог лета поклапају се са необично великом активношћу Бугарске на међународном плану, а тачније – на Балкану. Премијер Бојко Борисов данас борави у Солуну ради учешћа на тројном самиту са председником владе Грчке Алексисом Ципрасом и..

објављено 13.7.17. 13.13

Премијер Борисов прецизирао у Истанбулу приоритете енергетске политике Бугарске

Након што је у јуну боравио у посети Турској, јуче је премијер Бојко Борисов поново посетио нашег јужног суседа, а повод је било учешће на 22. Светском нафтном конгресу чији је домаћин био Истанбул. У сва своја досадашња три мандата премијер..

објављено 11.7.17. 15.17
Тренутак разговора између Екатерине Захаријеве и Николе Димитрова одржаних 20. јуна 2017. у Софији

Припрема Уговора о добросуседству са Македонијом напредује упркос противречностима

Након што су се недавно премијери Бугарске и Македоније Бојко Борисов и Зоран Заев договорили у Софији да дугоочекивани Уговор о добросуседству између две земље буде потписан 2. августа, у суботу и недељу, опет у Софији, министри иностраних послова..

објављено 10.7.17. 14.28