Бугарска турнеја Александра и Константина Владигерових

Фотографија: wladigeroff.com

Данас почиње бугарска турнеја Александра и Константина Владигерових који ће представити музику свог новог албума The Rag Waltz Time. Први сусрет са публиком је у Старој Загори у сали Регионалне библиотеке „Захариј Књажески“, следе концерти у Шумену и Пловдиву, а последњи ће бити 23. априла у Sofia Live Club-у.

Насловна композиција представља игру речи, комбинацију између рагтајма и валцера, а њен аутор је Константин Владигеров. Рад на албуму двојица браће су почели  2016 г. Константин је компоновао већину ствари, а снимци су начињени у Софији и Бечу. У главном граду Аустрије близанци живе већ деценијама.

Обично прође доста времена док се  нека идеја која нам сине, развије, а ми је сваким новим концертом обогаћујемо све док не решимо да је време да ту композицију снимимо – прича Константин. – У овом албуму учествује 19 музичара. Поред наших уобичајених партнера има и колега са којима скоро и да нисмо радили у Бечу. Рецимо то је први пут да нешто снимамо заједно са кавалистом Недјалком Недјалковим. Такође и са тубистом из Њујорка Џонатаном Сасом који свира у једној од композиција. Позвали смо исто тако бубњара Макса Мона и басисту Навида Џавадија, који је такође наш нови партнер. Веома ми је стало да поменем  и нашег драгог пријатеља саксофонисту  Христа Големинова, унука великог бугарског композитора Марина Големинова, који живи у Португалу. Са њим смо прошле године имали концерте у Бугарској, а сада смо снимили прву композицију албума. Неко време већ радимо са једним певачем, хармоникашем – мулти инструменталистом из Србије – Божидаром Раденковићем. Он свира у композицији Balkan Swiss Twist. Не могу да не поменем познате овде и у иностранству Стојана Јанкулова, Владимира Крпарова и виолончелисткињу Линду Манчеву као и кавалисту Димитра Карамитева. Са њима сарађујемо најчешће.

Да подсетимо да су трубач Александар и пијаниста Константин унуци славног бугарског композитора Панча Владигерова и синови диригента, композитора и пијанисте Александра Владигерова.

„Срећни смо што имамо оно најважније у животу – љубав породице, каже Александар. – Она нас је одлично васпитала, формирала наш поглед на свет преко музике. То је заиста дар од Господа и од наших најмилијих. Наш деда увек је усклађивао западноевропска изражајна средства са бугарским ритмовима и мелодијама. Осим тога је компоновао у стилу џеза. Идеја нам је да снимимо наше обраде његових комада са сличним набојем и хармонијом. На овом албуму ставили смо његово „Господско коло“ које је створено 1932., када се Панчо Владигеров вратио у Бугарску из Немачке, где је неколико година студирао и радио. Оно је део његовог опуса „Бугарске песме и игре“. Аранжман Константина назвали смо Grande Dance En Rond. Надам се да ће се та идеја свидети слушаоцима. Осим „Господског кола“ заједно са нашом сестром Екатерином смо снимили и једну његову раченицу. Тако се формирао и један трио који можемо назвати „Непознати Владигеров“, јер изводимо дела која је Панчо Владигеров писао претежно за Deutsches Theater у Берлину, на пример, музику за позоришне поставке Макса Рајнхарта. То нам је почетак, а да ли ћемо наставити, питање је времена и надахнућа. Стваралаштво Панча Владигерова је непресушни извор идеја и музике…“

Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

Увек ми је драго да свирам и предајем у Бугарској

Мони Симеонов већ две деценије живи и ради у САД. Имао је само 15 година кад је отишао у ову земљу заједно с породицом једног свог професора виолине. 2009. године је постављен за концерт-мајстора Симфонијског оркестра Сакрамента. Он је један од..

објављено 24.4.18. 14.04

„Радиодеца“ и познати музичари представиће пролећни џез програм

Најмлађи музичари Бугарског националног радија одржаће 23. априла у Првом студију радио куће концерт на којем ће бити изведене превасходно песме савремених бугарских аутора. „Радиодеца“ имају у својој биографији неколико џез пројеката. Она су..

објављено 23.4.18. 13.13

Највећа награда за мене су поверење публике и концертна извођења

Александар Сомов, врсни инструменталиста, а задњих година и предавач, међу најпознатијим је младим домаћим музичарима. Био је члан састава БНР „Радио-деца“, ту је као тинејџер начинио своје прве снимке за фонд Радија, а његова сарадња са Симфонијским..

објављено 22.4.18. 10.30