Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли постоје процеси радикализације у бугарским школама?

БНР Новини
Фотографија: архива

Пре Ускршњих празника у Софији је одржана Конференција о безбедности деце у бугарској школи. Организатори – Синдикат бугарских учитеља при Конфедерацији независних синдиката у Бугарској (КНСБ) – сматрају да проблем безбедности наставног процеса и деце у школи има више аспеката и треба да се студиозно испита. По речима Чавдара Христова, потпредседника Конфедерације, очување живота, здравља и сигурности деце у школи је део борбе против различитих спољних интереса.

С обзиром на нови изазов са којим је суочена Европа, а то је радикализација међу младим људима који припадају различитим социјалним групама и националностима, софијска конференција је обелоданила интересантне резултате дугорочног социолошког истраживања. Главно питање анкете која је спроведена међу директорима и педагозима школа у рејонима с мешовитим становништвом, јесте да ли се у њима одвијају процеси радикализма? Проф. Татјана Дронзина, руководилац дотичног истраживања, објаснила је како је лично учествовала у сличној анкети која је током 4 године спровођена у Централној Азији. Она је овом приликом чак имала састанке са представницима „Исламска државе“. Дронзина је подсетила да радикализација не увек води тероризму, и то из једноставног разлога да постоји и радикализација која је само мртво слово на папиру. Према аналитичарима тај њен облик може да се тумачи и као знак слободе говора. Проблем је у томе да се слика обележја радикализма међу припадницима појединих група код нас брзо мења. То потврђују и резултати прошлогодишње анкете о понашању појединих група ученика у 26 области земље.

Снимка„Можемо поуздано изјавити да деца из традиционалних за Бугарску муслиманских заједница нису допустила продор радикализма код нас, категорична је проф. Дронзина. – Она знају цену коегзистенције и колико опасно је допустити да она буде угрожена. Али су се сада у Ромској заједници појавиле нове групе људи које су недавно примили ислам, а да при томе не поседују историјски инстинкт самоодржавања, што у ствари, крије велику опасност. Међутим, и поред тога што ова појава постоји, многи је ниподаштавају. У тим заједницама се запажају јасни знаци процеса радикализације међу децом и младим људима. На њиховим телефонима стављене су апликације са религиозним порукама које се не могу блокирати ни чак за време часова. Зато подвлачим да сам 4 године живела у Централној Азији, где 90% становништва исповеда муслиманску веру. Тамо нигде нисам видела нешто слично, нешто што ремети дисциплину и смета учитељима и ученицима. А код нас се у задње време посматра још једна ствар. Оци таквих ђака категорично одбијају да посете и разговарају с директором школе, ако је на тој позицији жена. Лично ја нисам то нигде видела у муслиманској Централној Азији.“

„Истраживање проблема радикализма појединих заједница код нас тражи продубљени, сложени и континуирани рад. То је тема о којој треба да разговарамо отворено и поштено“, каже проф. Дронзина.

Шта можемо да урадимо пре него што постане касно за било какве потезе? Одговор на ово питање треба да убрзо пронађу наши управници. А теренски истраживачи наводе бројне примере из мањих насељених места у Бугарској.

„Први пут прошле године, на божићној прослави у школи, деца породица које су недавно примиле радикални ислам, ломила су божићне јелке у школи изјављујући да тај празник не постоји у исламу те стога треба да се спречи његова прослава. За време божићног распуста ученици су отишли да кампују у Турској да уче ислам. Испоставило се да нико не зна где су ти кампови и чиме се тамо баве деца. Сами учитељи у мешовитим рејонима забринути су не толико лошим односом према њима, колико непоштовањем бугарских институција, закона и права осталих људи од стране припадника тих нових заједница. А што је најгоре, њихова деца чак одбијају да уче и говоре бугарски језик.“

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Чак и разграђена пластика трује земљу и продире у живе организме

„Планета против пластике“ тема је Дана планете Земље, који обележавамо 22. априла. „ Иницијатива за укидање пластике“  координира глобалне активности везане за овај празник. Тим повдом, Ејдан Шарон, директор организације „Дан планете Земље“, позвао..

објављено 22.4.24. 13.29

Да ли су аутистична деца у Бугарској стигматизована?

Широм света су случајеви поремећаја аутистичног спектра у порасту, а Бугарска није изузетак. И ако је до пре деценије једном на 10.000 деце дијагностикован аутизам, данас је у просеку свако 70. дете оболело од аутизма. Ни данас нико не може да објасни..

објављено 22.4.24. 12.05

„Чепови за будућност“: пролећна акција набавке медицинске опреме за дечја и неонатолошка одељења

Кампања прикупљања пластичних чепова, позната као „Чепови за будућност“, наставља да шири позитивну енергију. Већ неколико година показује како отадни производ, попут пластичних чепова за флаше, може постати симбол будућности. Бугари широм земље и..

објављено 21.4.24. 08.30