Бугарска је остала без обавештајаца ван граница, постало је јасно из извештаја о раду Државне обавештајне агенције за 2016. годину.

Најозбиљнији је проблем са кадровима. Формирање оперативних јединица у чијем саставу треба да буду добро образовани и квалификовани стручњацима тражи много времена и инвестиција у људски ресурс, стоји у документу.

Велики проблем је и обезбеђење техничких средстава, потребних за оперативни рад, које тражи допунске напоре и финансијска средства.

„Тенденција непрекидне компликације безбедносног окружења и повећања ризика и претњи по нашу земљу, знатан скок финансијског и техничког потенцијала страних специјалних служби захтевају одговоран државнички приступ према раду бугарских специјалних служби као главни елеменат система очувања националне безбедности земље“, стоји даље у закључцима руководства обавештења.

„Запажа се трајна тенденција повећања опште несигурности на међународном плану. Анализа безбедности спољног окружења сведочи да се ситуација у регионима око Бугарске погоршава и негативне тенденције попримају одрживи карактер“, сматрају из Агенције.

Према аналитичарима, негативне тенденције миграционе кризе из 2016. сведоче о бројним ризицима по националну безбедност. Географски положај Бугарске условљава стални притисак од стране илегалне миграције. Ризик од преласка кроз земљу џихадиста, инфилтрираних у миграционе токове, са своје стране, предуслов је формирања терористичких и логистичких ћелија на нашој територији, као и радикализације етничких мањина са ниским социјалним статусом. Према Агенцији, међу спољним факторима који утичу негативно на Бугарску су такође рад страних обавештајних служби, криза у Европској унији и Брегзит, енергетска зависност Бугарске која увози више од 90% гаса из Русије, сајбер напади, тензије на Западном Балкану, прекогранични организовани криминал и, пре свега, немири у земљама Блиског Истока и Северне Африке.

Уредио на бази материјала новинске агенције БГНЕС: Атанас Ценов

Превод: Александра Ливен