Шумен – родни град бугарског композитора Панча Владигерова већ дуго година је домаћин такмичења пијаниста, виолиниста и певача. Она се одржавају у два формата – националном (тзв. „малом формату“) намењеном извођачима до 19 година и међународном код којег не постоји старосно ограничење. Организатор је фондација „Панчо Владигеров“ која ће 2018. године обележити четврт века постојања.

„Овогодишње издање било је у формату до сада организованих националних такмичења за пијанисте и виолинисте у различитим старосним групама али је први пут оно одржано уз међународно учешће– рекла је Дијана Дечева, извршни директор фондације „Панчо Владигеров“. – Године 1995.организовали смо „Национално такмичење „Панчо Владигеров" које је окупило преко 80 учесника. Наступили су млади таленти који су данас већ афирмисана имена на музичкој сцени. Међу њима су Јана Дешкова (виолина), Ружа Семова (клавир) и др. Током година  такмичење се одржавало у различитим верзијама и ево стигло се до идеје да се одржи уз међународно учешће што се први пут дешава када су у питању такмичења тзв. „малог формата“ на којима учествују музичари до 19 година. Наравно, међународна такмичења ће се и даље одржавати као и обично – сваке четврте године и за њих не постоји старосно ограничење. Ова врста такмичења су први пут одржана 1986. године.“

Проф. Минчо Минчев, председник фондације „Панчо Владигеров“ и председник жирија који је оцењивао виолинисте нам је испричао о променама пропозиција и изнео нека друга своја размишљања.

„По мом мишљењу, ако неко одлази на такмичење припремљен на најбољи могући начин, вођен жељом да покаже најбоље што уме и зна, онда је он победник и нема везе да ли је добио награду или није. До сада је сагласно пропозицијама било потребно освојити одређени број поена за прелазак у следећи круг. За ово издање пропозиције су измењене – сада се освојени поени у првом у другом кругу збрајају. Нек људи у свету знају да у Бугарској постоји ово такмичење које је добило име по најистакнутијем бугарском композитору. Оно ужива подршку Министарства културе, локалне управе, као и представника пословних кругова. Захвални смо на подршци Бугарског националног радија и Бугарске националне телевизије, као и професионалној сарадњи са Русенском филхармонијом и Шуменским симфонијским оркестром у чијој пратњи учесници такмичења наступају у последњим круговима. Због свега тога сам оптимиста и верујем да ћемо 2019. године имати заиста дивно такмичење.“

Ево шта је изјавио проф. Бојан Воденичаров, председник жирија који је оцењивао наступ пијаниста:

„Генерално могу рећи да је ниво свих учесника био сасвим убедљив и оставио је утисак о добром професионалном раду. Укупно у три групе било је 16 пијаниста. Највећу пажњу ипак, привукли су најмлађи учесници, а посебно деца која су добила прве две награде – Ангел Јалачков и Борил Христов. Жири је био одушевљен њиховим наступом. У другој старосној групи посебно су се истакла браћа близанци Хасан и Ибрахим Игнатови. Ови млади пијанисти су заиста појава на музичком поднебљу. У својој 14. години Хасан и Ибрахим су заиста постигли много – и  у инструменталном погледу, и што се тиче перцепције музике. У трећој старосној групи жири није доделио прву награду и донео је одлуку да другу награду додели Емануилу Иванову и Јоани Рајчевој.  Мој колега из састава жирија Акилес деле Вињ је рекао: „Ово такмичење младом музичару пружа могућност да се на првом месту избори са собом.“ Заиста је то мудра мисао.“

Такмичење „Панчо Владигеров“ нас састаје са још једним изванредним музичарем и педагогом који је одавно стекао светску славу – то је Акилес деле Вињ који је био у саставу стручног жирија. Ево шта је он рекао:

„Моји први контакти са бугарском музиком и бугарским музичарима почели су пре више година када сам под диригентском палицом Камена Големинова извео Клавирски концерт бр.4 Бетовена. За то је заслужна и проф. Жени Захаријева на чији сам позив наступио на фестивалу који је она организовала. Одавно познајем музику Панча Владигерова! Један од мојих најбољих другова био је Алексис Вајсенберг, који је више пута боравио у мојој кући у Бриселу. Од њега сам добио партитуре концерата Владигерова кога сматрам заиста изванредним композитором. Међу мојим студентима било је и немало Бугара… Овде сам стекао и нова пријатељства... По мом мишљењу бугарски пијанисти су веома талентовани, видели смо изванредне учеснике, а сама организација музичког такмичења је била на нивоу.“

Превод: Албена Џерманова