Ћаскање уз… ратлук и алву

Фотографија: архива

Без обзира на велики спектар шећерних производа који се нуде на домаћем тржишту, бугарски ратлук и алва су неиздвојив део наше празничне или свакодневне трпезе. То је и разлог зашто смо данас одлучили да разговарамо са Маријом Георгијевом, управником предузећа за производњу алве, тахана, ратлука и желе кришки. 

„Предузећа која се баве производњом производа са таханом у Бугарској могу се пребројати на прстима једне руке. Наше предузеће је једно од њих. Породичну фирму смо основали 1999. године. На почетку смо производили неколико врста халве, прича Марија Георгијева.Тахан је главна сировина за производњу тахан халве, тачније тахан од сунцокрета. Временом се палета производа проширила и ми смо почели да производимо и ратлук, желе кришке, халву од сусама. У Бугарској је сусам прилично мало познат и слабо се производи. Набавка те сировине нам представља проблем. У принципу купујемо увозни сусам од којег производимо сусамов тахан. Сусам се углавном увози из Индије и Нигерије.“ 

Последњих година је приметан тренд здраве исхране, конзумирања органске хране, а тахан је део те исхране. Да ли је и у Бугарској забележен исти тај тренд питали смо Марију Георгијеву:

Последњих година се и у Бугарској тахан почео чешће користити, у прилог томе иде и повећана продаја тахана. Све више младих људи конзумира тај производ, укључујући и тахан од интегралног сусама. Мислим да се и Бугарска укључила у тренд здраве исхране. А што се халве тиче, код нас је на првом месту халва од сунцокретовог тахана. У принципу тахан халва може да буде од сунцокрета, сусама, кикирикија, у зависности од семенки које користимо за производњу тахана. За разлику од турског и грчког, у Бугарској се највише поштује тахан од сунцокрета. У нугат халви су главни састојци шећер и гликоза, док у сунцокретовој преовлађује тахан од сунцокретових семенки.

Сећам се укуса сунцокретове халве као омиљеног слаткиша из детињства. Шта кажете, да ли је ваше предузеће успело да сачува онај традиционални укус?

„Могу рећи да је укус у потпуности очуван. Халву производимо по традиционалном рецепту, дакле, користимо исти рецепт од пре 40, 50 и 100 година, каже Марија Георгијева.Једина разлика је у томе што је побољшан спољни изглед производа. Тахан је користан за здравље одраслих и деце пошто се производи од самлевеног сунцокретовог семена. За разлику од сусама, у Бугарској се производи довољно сунцокрета тако да радимо са бугарским произвођачима те биљке.“

Ратлук је такође један од традиционалних шећерних производа на нашој трпези. По чему се бугарски ратлук разликује од онога који се производи у суседним земљама?

Мислим да је Турска лидер у производњи различитих врста ратлука. У тој земљи се и даље практикује занатска производња. Али што се укуса и квалитета тиче, бугарски ратлук ни по чему не заостаје за оним који се производи у суседним земљама. Уколико ме будете питали која врста ратлука је најтраженија, овде ћемо се поново осврнути на традиције. Најтраженији и најомиљенији је ратлук са укусом руже у чијој производњи користимо есенцију бугарске руже,“ рекла је Марија Георгијева.

На питање где пласирају своје производе Марија Георгијева је одговорила:

„Осим у Бугарској наше производе можете видети и на румунском и словеначком тржишту. Надамо се да ћемо временом проширити продају.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова 


Више из ове категориjе

Питање финансирања муслиманске верске заједнице у Бугарској остаје забрињавајуће отворено

Недавно је главни муфтија муслимана у Бугарској Мустафа Хаџи обелоданио да више од 600 имама већ 5 месеци није примало плату и масовно напушта земљу. Међу онима који остају код нас наводно се осећа напетост и припремају се протести, тврди главни..

објављено 22.8.17. 10.43

Хроника балканских догађаја

Србија повукла особље амбасаде у Македонији Сви запослени у Амбасади Србије у Скопљу повучени су на хитне консултације у Београд. Министарство спољних послова Македоније је саопштило да није упознато са разлозима ове одлуке. У складу са..

објављено 21.8.17. 15.24
Арналдо Тамајо Мендес, Георги Иванов и руски космонаута Александар Павлович Александров (с лева на десно)

50. годишњица почетка програма „Интеркосмос” окупила у Бугарској неке од његових учесника

Ове године навршава се 50 година од почетка програма „Интеркосмос”. У његовом оквиру 1978-1988 г. у окоземаљски простор на совјетским бродовима су летели и радили представници 13 држава, укључујући и двојицу Бугара: Георги Иванов – 1979. г., и..

објављено 21.8.17. 09.55