Ћаскање уз… ратлук и алву

Фотографија: архива

Без обзира на велики спектар шећерних производа који се нуде на домаћем тржишту, бугарски ратлук и алва су неиздвојив део наше празничне или свакодневне трпезе. То је и разлог зашто смо данас одлучили да разговарамо са Маријом Георгијевом, управником предузећа за производњу алве, тахана, ратлука и желе кришки. 

„Предузећа која се баве производњом производа са таханом у Бугарској могу се пребројати на прстима једне руке. Наше предузеће је једно од њих. Породичну фирму смо основали 1999. године. На почетку смо производили неколико врста халве, прича Марија Георгијева.Тахан је главна сировина за производњу тахан халве, тачније тахан од сунцокрета. Временом се палета производа проширила и ми смо почели да производимо и ратлук, желе кришке, халву од сусама. У Бугарској је сусам прилично мало познат и слабо се производи. Набавка те сировине нам представља проблем. У принципу купујемо увозни сусам од којег производимо сусамов тахан. Сусам се углавном увози из Индије и Нигерије.“ 

Последњих година је приметан тренд здраве исхране, конзумирања органске хране, а тахан је део те исхране. Да ли је и у Бугарској забележен исти тај тренд питали смо Марију Георгијеву:

Последњих година се и у Бугарској тахан почео чешће користити, у прилог томе иде и повећана продаја тахана. Све више младих људи конзумира тај производ, укључујући и тахан од интегралног сусама. Мислим да се и Бугарска укључила у тренд здраве исхране. А што се халве тиче, код нас је на првом месту халва од сунцокретовог тахана. У принципу тахан халва може да буде од сунцокрета, сусама, кикирикија, у зависности од семенки које користимо за производњу тахана. За разлику од турског и грчког, у Бугарској се највише поштује тахан од сунцокрета. У нугат халви су главни састојци шећер и гликоза, док у сунцокретовој преовлађује тахан од сунцокретових семенки.

Сећам се укуса сунцокретове халве као омиљеног слаткиша из детињства. Шта кажете, да ли је ваше предузеће успело да сачува онај традиционални укус?

„Могу рећи да је укус у потпуности очуван. Халву производимо по традиционалном рецепту, дакле, користимо исти рецепт од пре 40, 50 и 100 година, каже Марија Георгијева.Једина разлика је у томе што је побољшан спољни изглед производа. Тахан је користан за здравље одраслих и деце пошто се производи од самлевеног сунцокретовог семена. За разлику од сусама, у Бугарској се производи довољно сунцокрета тако да радимо са бугарским произвођачима те биљке.“

Ратлук је такође један од традиционалних шећерних производа на нашој трпези. По чему се бугарски ратлук разликује од онога који се производи у суседним земљама?

Мислим да је Турска лидер у производњи различитих врста ратлука. У тој земљи се и даље практикује занатска производња. Али што се укуса и квалитета тиче, бугарски ратлук ни по чему не заостаје за оним који се производи у суседним земљама. Уколико ме будете питали која врста ратлука је најтраженија, овде ћемо се поново осврнути на традиције. Најтраженији и најомиљенији је ратлук са укусом руже у чијој производњи користимо есенцију бугарске руже,“ рекла је Марија Георгијева.

На питање где пласирају своје производе Марија Георгијева је одговорила:

„Осим у Бугарској наше производе можете видети и на румунском и словеначком тржишту. Надамо се да ћемо временом проширити продају.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова 


print Штампај
Више из ове категориjе

Нестандардна школа у сеоцету Сејдол

Да будеш пионир са нестандардним идејама код нас је можда више препрека, него ли предност, нарочито с обзиром на помало окорели образовни систем у Бугарској. У великим градским школама иновације најчешће долазе споља, у облику пројеката, семинара и..

објављено 24.5.17. 09.29
Фотоколажа: Силвиja Петрова

О странцима који уче бугарски језик

Према подацима Института за бугарски језик при Бугарској академији наука 15 милиона људи у свету говори бугарски језик . Уочи Дана бугарске просвете и културе и словенске писмености посвећујемо пажњу странцима који уче бугарски. Др Илијана..

објављено 23.5.17. 15.45

Дани Србије у Бугарској

Српска традиционална музика, различите интерпретације џез и етно музике, као и популарних филмских мелодија буквално су запљуснули простор испред Националног дворца културе у Софији 19. маја. Помамљени ведром и разиграном музиком становници и гости..

објављено 23.5.17. 15.34