БHБ већ може да штампа новчанице у еврима

Мешовита компанија Oberthur Fiduciaire АД – Софија чији су акционари Штампарија Бугарске народне банке и француска компанија Oberthur Fiduciaire SAS је добила од Европске централне банке дозволу за штампање новчаница у еврима. То не значи, међутим, да ће већ од сутра модерно опремљена штампарија штампати европски новац ко на траци него да ће она имати право да учествује на тендерима које ће расписати Европска централна банка.

Ова се вест може разматрати са више аспеката. Са тачке гледишта технологија то је признање – у Бугарској постоји штампарија која одговара највишим захтевима Европске централне банке у погледу квалитета новчаница. То је престижно и БНБ се оправдано тиме може поносити. Са тачке гледишта заштите новчаница, ова вест је такође добра јер сведочи да се и у Бугарској могу поштовати сви строги захтеви у том погледу. И то би било то што се позитивних ствари тиче. Искрсава питање: Добро, можемо штампати евро новчанице, а да ли можемо да евро прихватимо за националну валуту и да нам плаћају европске плате у еврима?

Одговор на ово питање уопште није лак и једноставан. Јер иако ће се највероватније новчанице у еврима штампати код нас, јединствена валута остаје толико далека и несигурна перспектива колико и раније.

То ни на који начин не мења нежељу обе стране – Бугарске и земаља еврозоне, да учине нешто конкретно и да начине неке кораке у правцу приступања Бугарске зони евра. Мада погледано с друге стране Бугарска је већ доста тога урадила с тим у вези. Једна од најбитнијих ствари можда јесте увођење пре 20 година фиксног курса лева према немачкој марки, а затим према евру. Практично то значи да су отприлике 2 лева сваког дана једнака 1 евру. Али у нашој земљи евро није основно средство за плаћање мада се у еврима може платити када је у питању куповина веће вредности – на пример куповина стана или возила. Али у продавницама се сир, млеко, маслац итд. не могу платити у еврима.

Са чисто формалне тачке гледишта увођење евра у Бугарској не би требало да буде проблем. Бугарска испуњава скоро све критеријуме из Мастрихта за улазак у еврозону. Остају само још неки банкарско-финансијске детаљи, али зато постоји тзв. чекаоница за улазак у зону евра. Досадашња пракса показује да се тамо чека око 2 године. Оне су довољне за потпуно усклађивање бугарског банкарског и финансијског система са оним еврозоне.

Међутим, стварност је много другачија. Као прво треба навести да еврозона постаје све затворенија и све негостољубивија. Почело се причати чак о њеној институционализацији у облику језгра или мини Европске уније са својим правилима и правима. Чак и да не дође до стварања 2. ЕУ очито је да ускоро неће бити примљени нови чланови, а још мање Бугарска коју са свих страна оптужују да је држава у којој не постоји правосуђе и у којој владају корупција и организовани криминал. Доказ, дипломатски речено, суздржаног односа ЕУ према Бугарској је и недозвољавање уласка Бугарске у Шенген иако је она испунила све написане црно на бело услове за улазак у шенгенски простор.

Све довде речено говори о томе да и у географском, и у политичком, и у економском погледу за ЕУ Бугарска остаје на периферији и да се нико посебно не занима за њене унутрашње проблеме. Из тог разлога нереално би било говорити да ће штампањем новчаница у еврима Бугарска народна банка видљиво приближити нашу земљу затвореним клубовима насловљеним „Шенген” и „Еврозона”.

Превод: Албена Џерманова

Више из ове категориjе
Сајмиште у Пловдиву

Сензационални изуми на Велесајму технике у Пловдиву

Од 25. до 30. септембра у Пловдиву се одржава редовно издање Велесајма технике.  Учествује преко 600 излагача из око 40 држава, неке од којих приказују сензационалне изуме, претворене у практична решења за индустрију и домаћинства. Наступају компаније из..

објављено 25.9.17. 12.28
Јавор Алексијев

Јавор Алексијев: Јединствена стопа пореза на доходак и добит једна је од мало заиста функционалних ствари

У интервјуу БНР економиста Јавор Алексијев је изјавио да се последњих година запажа годишњи раст просечне плате код нас за 8 до 10 одсто, што ствара утисак о спором сустизању просечних европских нивоа због ниске базе, јер је бугарска привреда, у..

објављено 19.9.17. 09.25

Ново истраживање тврди – трговински ланци не разбијају, већ развијају малопродајно тржиште у Бугарској

Међу Бугарима је уврежено мишљење да све шире присуство великих трговинских ланацаутиче негативно на унутрашње тржиште тако што запоставља домаће произвођаче, нуди превелики асортиман робе из увоза, ставља у промет намирнице другоразредне..

објављено 11.9.17. 14.38