Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Чирпански манастир Св. Атанасија – најдревнија обитељ у Европи

БНР Новини

Својим раштрканим кућама шћућуреним у зеленилу дрвећа Златна ливада личи више на махалу него на село. Предивна природа и плодна земљишта Златне Тракије вековима привлаче људе. Још Трачани су овде подигли древно светиште чији се остаци и данас могу видети. На једном од брежуљака у региону виде се руине римске тврђаве која је у прошлости имала стратешки значај. Ту је пролазио главни пут Виа Диагоналис који је повезивао Константинопољ и Сердику. У овом кутку централне Бугарске, око 15 километара од Чирпана и око 1 километра од Златне ливаде, налази се најстарији манастир на бугарском тлу – Чирпански или како је још познат – Златноливаденски манастир Светог Атанасија. Он није најстарији само у Бугарској него и широм Европе. Више појединости о овој обитељи сазнајемо од Нанси Маринове – кустоса Историјског музеја у граду Чирпану:

Снимка
„У житију свеца пише да је 344. године, када је путовао у Сердику на црквени сабор, он свратио у римску тврђаву у близини града Бероа (данашње Старе Загоре). У оно време се у овом региону ширила аријанска јерес. Као ревносни бранилац православља Свети Атанасије је решио да је место погодно за изградњу манастира. Остао је тамо ради поста и молитве. И данас се може видети посница у стењу. У њој је светац живео и молио се. Сматра се да ово место поседује посебну енергију и верници који посећују манастир у Златној ливади свраћају овде верујући да ће им то донети здравље. Сведочанства о манастиру имамо и из каснијег доба из ХII века, од византијске принцезе Ане Комнине. У својим хроникама она такође помиње да је на месту које се налази између Старе Загоре и Пловдива Свети Атанасије основао манастир.“

У својој вишевековној историји Чирпански манастир је више пута био спаљиван, рушен и поново грађен. Постоје археолошка сведочанства према којима је он постојао још у касној антици и средњем веку. У годинама османске владавине, као многе друге обитељи, и Чирпански манастир је пружао склониште нашим борцима за слободу. И данас је очувана ћелија у којој се крио Васил Левски. Овде су налазили заштиту и многи хајдуци. Чак се сматра да је овде боравио и Пајсије Хиландарски. Упркос својој великој улози културног и просветног средишта за време свог постојања, по доласку комунистичког режима манастир је претворен у овчарник. Крајем 60. година и почетком 70. година минулог века враћен му је статус монашке обитељи. 

Снимка
У манастирској цркви се чувају вредне иконе о којима Нанси Маринова каже:

„Једна од најзанимљивијих икона која се чува у манастиру села Златне ливаде је поклон од Александријског епископа. У питању је икона Светог Атанасија. Ту је још једна икона свеца коју су поклонили монаси са Атоса. Као и икона Свете Петке, поред самог олтара.“

У манастирима, који су били средишта културе и колевка свега што је бугарско, чувају се и драгоцени рукописи. Нанси Маринова нам је испричала о најдрагоценијем рукопису који се чува у Чирпанском манастиру Светог Атанасија:

„Реч је о Ремском јеванђељу. Његов оригинал данас се налази у библиотеци Ремса – у Француској. То је црквенословенски рукопис састављен од два дела од којих је један написан ћириличним писмом, а други, у свом већем делу, глагољицом. Занимљива је чињеница да су вековима током чина крунисања француски краљеви држали руку на овом јеванђељу. Данас се у манастиру чува једини препис на бугарском језику – дело бугарских сликара који су га поклонили монашкој обитељи.“

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Светлана Димитрова и Wikipedia



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пре 80 година пронађена трачка гробница у Казанлаку

"Човек не зна пут до Неба, али га коњ зна", гласи изрека Трачана. Стога су трачке владаре обавезно испраћали у загробни живот заједно са њиховим коњима. Због бројних хумки владара из хеленистичког доба подручје између бугарских градова Казанлака и..

објављено 19.4.24. 10.20

80 година од последњег бомбардовања Софије

На данашњи дан пре 80 година изведено је последње, најжешће бомбардовање Софије у Другом светском рату. Године 1944, у подне 17. априла, 350 америчких бомбардера, у пратњи ловачких авиона „Тандерболт“ и „Мустанг“, изручило је на Софију 2.500 бомби...

објављено 17.4.24. 13.26

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..

објављено 12.4.24. 07.15